Piše Ivan Milićević: Kovešijalizacija igrokaza

Čini se da je i ovaj put, kako to obično biva u nas, većinski na snazi ona dobro poznata, hirurški precizna podela na crno i belo, levo i desno, Zvezdu i Partizan, naše i njihove, za i protiv… jeste ili nije igrokaz. Na ovo poslednje, skoncentrisana je apsolutno sva diskusija koja se pokreće u javnosti, uz povremeni osvrt na saturaciju Gorana Vesića, balončiće u njegovoj boci za kiseonik, odnosno – jeste ili nije operisan u Marinkovoj bari. Vulgarna diskusija proširena je novim slučajem hospitalizacije i disonantnim izjavama o zdravstvenom stanju operisane osobe, koja sa pokrenutim trombovima koji vitlaju po moždanom korteksu, na respiratoru razgovara s predsednikom.

Vodu dodatno zamućuje čitav spektar „strukovnih“ nuspojava, koje se naizmenično pojavljuju u javnosti i iznose svoja viđenja o tome da li je u slučaju nadstrešnice posredi igrokaz ili nije. Čak i oni koji su dosad naučili da se u odnosu na ovakve, apriori zauzima obrnuto proporcijalni stav, nisu bliže smislenijoj spoznaji svega što se dešava, već zakucani na drugom polu krajnosti i isključivosti.

Kada se svemu ovome pridoda višedecenijska sluđenost informacijama, te nacionalna sklonost ka amneziji i istorijskom zaboravu, tako polupana i podeljena javnost idealna je da postane žrtva organizovane i kolektivne manipulacije. Stoga, u slučaju kojim nas duži 16 mrtvih duša, umrlih mučeničkom smrću nedostojne čoveka, nužno je stvari posmatrati malo šire od onog prostog „jeste ili nije“, te poneki zaključak doneti samostalno, na bazi sopstvenog iskustva i poznatih i dostupnih informacija.

Kao neko ko je pre samo nekoliko nedelja, sa ovih istih stranica, pozivao na bezrezervnu podršku TOK u trenutku kad je pokrenuta afera „Generalštab“, a čije je procesuiranje u jednom cugu moglo da reši sve uzroke i povode dosad nezabeležene društvene i političke krize koju živimo devet meseci, ne bih se usudio da posle samo nedelju dana konačno opredeljujem jeste li poslednje hapšenje za nadstrešnicu igrokaz ili nije.

Ipak, na pojedina „žuljanja“ bih ukazao, koja, kako trenutno izgleda, imaju sve šanse da u narednim danima postanu nesnosna i izazovu previranje na jednu stranu.

Najpre, da razjasnimo, osumnjičene nije uhapsio glavni tužilac Mladen Nenadić, njegova zamenica za korupciju Jasmina Ganić, niti individua koja je po nalogu Zagorke Dolovac, upravo zbog ovog slučaja, preseljena iz Novog Sada u Beograd o našem trošku, a čije sumanuto letovanje u trenutku kada se sprovode privođenja, već danima služi za naizmenično ispiranje usta predstavnika vlasti i njima bliskih medija.

Uhapsila ih je dakle, policija - po nalogu gorepomenutih tužilaca i jednog potpisa „umesto" (za ovog što se trenutno glanca „pronasolom“).

I sve to bi verovatno bilo u redu, da pre samo nekoliko nedelja, podsetiću, ta ista policija nije odbila da postupa po nalogu tog istog tužioca Nenadića i hapsi osumnjičene u slučaju „Generalštab“. Isto je upriličeno tek nakon što je tužilac Nenadić održao sastanak sa vrhom SBPOK, ali samo za najsitniju moguću ribu. Pojam „sastanka“, koji po prirodi stvari ukazuje i na „dogovor“ u ovom, takođe „taze“ slučaju, dovoljni su sami po sebi da kontaminiraju utisak i o poslednjoj akciji koja se odnosi na nadstrešnicu.

Posebno ako imamo u vidu da je najsitnija riba, vraćena u vodu, čak i pre nego što je upecana, te se pre dva dana nesmetano vratila na posao. Ne bi li se valjda, grohotom izrugala u lice zaposlenima u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, ali i celokupnoj javnosti koja je pomislila da će procesuiranjem jednim od poslednjih činova veleizdaje, konačno biti otvoren put za prekid višemesečnog vanrednog stanja.

O slučajnim podudaranjima činjenica da je i ova sitna riba zvana Goran Vasić, utočište od hapšenja pokušavala da pronađe u bolničkoj postelji dan uoči hapšenja, kao i imenjak mu,  koji je u istoj pak, uspeo da se zadrži i odloži sopstveno saslušanje,  kao i da je za obojicom u datim trenucima bila nekakva poternica, možda je bolje ni ne diskutovati.

Za poslednju akciji, tužilac Nenadić je, odgovarajući na prozivke predsednika (iznenađujuće odmerene kada je on u pitanju, posebno u slučajevima kada se nešto sprovodi mimo njega u šta su mnogi ubeđeni), kazao da TOK postupa u skladu sa Ustavom i zakonom. Koliko nas sećanje služi, u konkretnom slučaju TOK postupa najpre u skladu sa naredbom vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac, koja im je upućena krajem januara, tri meseca nakon pada nadstrešnice. Dobro nam je poznato da od starta nisu baš bili ludi za tim da se uhvate u koštac sa ovim slučajem, iako je od prvog minuta bilo jasno da će se pod lupom naći visoki državni funkcioneri zbog abnormalnih iznosa novca koji su utrošeni na rekonstrukciju pruge i stanične zgrade.

Ona koja je još tada javno ukazala da bi sve u vezi sa padom nadstrešnice, trebalo da bude u nadležnosti TOK, bila je tužiteljka Jasmina Paunović, kojoj je zbog toga, umesto poklona za odlazak u penziju, svečano uručena disciplinska prijava.

Da su i logika i tužiteljka Paunović bili na pravoj strani, na posletku je dokazao i spisak privedenih koje od prošle nedelje tereti TOK, a među kojima su i oni koji se nalaze na nepravosnažnoj optužnici VJT u Novom Sadu, ali i onoj pravosnažnoj koju je mimo zdravog razuma, prirode, kosmosa, da ne kažem "vaseljene", podneo Nenad Stefanović, posle 16 minuta istrage.

Postavlja se pitanje ko je sprečavao TOK da od starta pokrene i vodi objedinjenu istragu, koja bi do danas zasigurno rezultirala sudskim postupkom. Zašto nije, malo je verovatno da ćemo ikad saznati. Pitanjima koja će izvesno ostati u statusu misterija može se dodati i ono zašto su predistražne radnje trajale šest meseci, ako je do istovetnih rezultata, dokaza i zaključaka došla nezavisna Anketna komisija posle nepuna dva meseca?

Sledi pitanje nad pitanjima: šta bi sa "stranim faktorom", odnosno gde se sa spiska privedenih dedoše protočni bojleri,  Kinezi, Mađari, Francuzi, te autorka i potpisnica "krovnog", ugovora nad ugovorima, predvodnica roze šlemova - Zorana Mihajlović.  Ne znamo ni da li je uhapšenima zabranjeno da upravljaju imovinom, budući da je šteta koja je naneta budžetu istorijski nezabeležena...

Mnogo je ključnih pitanja koja uporno ostaju u senci bespredmetnih diskusija jeste li ili nije igrokaz, koliki je intenzitet iznenađenja na vest o hapšenjima bio međ režimskim glodarima... Pa sve to još zasoljeno perforacijom creva, trombovima...

Šta je posredi saznaćemo ubrzo, možda već u trenutku sudskih razmatranja na odluke o pritvoru koji je određen svim uhapšenim. Dotad, valja pružiti podršku. Rezervisanu. Bez padanja u trans i pecanja na baljezgarije "naprednjačkih" i drugih službenika da se Nenadić i Ganićeva, zajedno sa Dolovčevom pretvaraju u ovdašnje Kovešije.

Zanimljivo što ih ne apostrofiraju kao - lažne Kovešije.

Vaistinu zanimljivo...