Piše Ivan Milićević: Odbrana neodbranjivog i dani abolicije

Svakodnevno zahuktavanje protesta i blokada širom države, poslednjih dana počelo je da prati i rasplamsavanje uznemirujućeg diskursa, koji dopire iz redova pobunjenih građana, a posebno protestnih glasnogovornika i vaskolikih analitičara. Nakon vidovdanskog protesta, nebrojeno puta smo, iz nepoznatih razloga, bili u neprilici da slušamo kako policija većinski zapravo nije na strani režima, kao ni tužilaštvo ni pravosuđe.

Očigledno da smo dosegli novi nivo nacionalne perverzije ako na ovakve skarednosti samo nemo klimamo glavom dok nam se pred očima smenjuju slike prebijenih, unakaženih i na pravdi boga pritvorenih građana i studenata. Ubeđuju nas da iza svih tih bezumnih i nečasnih napada i progona stoje zapravo nekakvi rukovodioci unutar MUP i tužilaštva – partijski nameštenici koji izdaju sva ta nečasna naređenja.

Preciznije, kriv je Nenad Stefanović, a ne postupajući tužilac koji izvršava njegova naredbe i sprovodi u delo ono što je najveća kukavica naših naroda i narodnosti tog dana osmislila u svojoj otuđenoj izopačenosti. Ili – kriv je Dragan Milošević, a ne sudije Višeg suda koje svoj potpis stavljaju na odluke o nečijem pritvaranju. Ili ono najgore- kriv je Dačić i načelnici MUP-a, a ne čopor razjarenih manijaka koji maricama jurišaju na studente ili neka uniformisana nesrećnica koju su roditelji, umesto kod dermatologa i ortodonta, vodili u ring i učili da se bije.

E, pa gospodo, ta podmukla zamisao vam neće proći. Bilans izostanka "većinske podrške režimu", unutar bezbednosnih i pravosudnih struktura je – ne zna se koliko slomljenih lobanja, vilica, koliko nevino uhapšenih i optuženih. Dok god budu nezakonito tukli, gazili i hapsili, dokle god ne budu rekli „ja to neću da radim“, biće i ostaće na strani režima.

A onakve tupsonske izjave samo ohrabruju funkcionerske saučesnike da rade ono što rade, uz poruku da će sutra, kad nastupi oslobođenje, za sve što su oni lično radili i potpisivali, odgovornost snositi njihovi partijski rukovodioci. A oni će pričati da nikada nisu bili na strani režima, dok će kao dokaz poturati upravo video-zapise ovakvih logoreičnih baljezgarija ili pak „print skrinove“ dopisivanja u raznoraznim vajber grupama.

Gospodo, ne računajte na to. Prtljag koji se sakupljao i nosio minulih 13 godina, po sadržaju je jedan od onih koji je nemoguće olako zafrljačiti i zakopati u prošlosti. Prtljag iz nečasnog vremena i zlog doba nosi se čitavog života, upregnut na leđima - kao svojevrsna „proteza“ nepostojećeg kičmenog stuba koji se skrvčio i urastao onda kada su branili lični ugled, čast i elementarno ljudsko dostojanstvo.

Uz neizostavno, utešno opravdanje – morao (la) sam, zbog porodice, dece, plate, kredita…U trenutku kada je u „Novoj“ izašao poslednji nastavak feljtona „Ko u Srbiji deli pravdu“, a u kojoj su se našli svi Stefanovićevi poslušnici koji su nakon vidovdanskog protesta hapsili i optuživali studente i građane za najteža krivična dela, za čak troje, nesporno, najsmušenije individue sa tog „spiska“, ka redakciji su, sa različitih strana, počeli da dopiru glasovi u stilu „nisu oni krivi, to je sve Stefanović naredio“.

Šta, bre, nisu oni?! Je l‘ su učestvovali u nečasnim radnjama- jesu; Je l‘ su baš oni od preko 50 tužilaca izabrani da tog dana postupaju – jesu; Nisu tražili obavezna upustva i koristili zakonske mogućnosti da se odupru naredbama jednog Stefanovića – nisu.

Dakle, ništa nisu morali, sve su sami izabrali. Tačka.

Svaki policajac, sudija i tužilac ima svoje ime i prezime, ima potpis koji će za vijek i vjekova ostati na svakoj odluci koju su doneli ili ožiljku koji su batinama zadali. Zna se tačno i precizno ko je sve kada, mimo zakona, a zarad režima tukao, ko gazio, ko hapsio, a ko pritvarao. Ne postoji ni najmanji promil šanse da će bilo koje nepočinstvo svakog pojedinačnog organa gonjenja proći nekažnjeno, pa nema te udbe, službe ili mitske ukaze koja će to moći da spreči.

Jer, za one koji i dalje nisu to spoznali i prihvatili, stasale su neke nove generacije, one iste koje punu deceniju raznorazni ubogi prepametni matorci pokušavaju da omalovaže i predstave kao zaostalu onlajn generaciju. Oni neće rušiti Vučića kao Miloševića, oni su se nameračili na rušenje sistema. Šta god o tome mislili, zasad im ide više nego dobro. Sporo, ali ide.

Dok predsednik, abolira.