26
Mučno je bilo gledati film u produkciji grupe okupljene oko "Proglasa", emitovan krajem prošle i početkom ove nedelje na televizijama N1 i Nova. U filmu, koji naravno govori o zastrašujućim razmerama krađe vaših i mog glasa na minulim decembarskim izborima, sabrana je tragedija ne samo jednog izbornog ciklusa, nego i cele generacije građana ove zemlje porobljene 12 godina dugom vlašću Srpske napredne stranke. U istoriji Srbije ostaćemo upisani upravo tako, kao izgubljena, pokopana generacija kojoj je ukinuto pravo da odlučuje o njenoj (srpskoj) i svojim sudbinama.
Reč ima muškarac iz Smedereva, „zaštićeni svedok“ pljačke iz filma:
„Ujutru kada sam se probudio moja majka nije bila kod kuće. Onda je prošlo neko vreme, bilo je dva, tri sata popodne, ja sam se zabrinuo i pozvao je. Na pitanje gde si, ona kaže: ‘Pa ja sam u Grockoj. Pitao sam je šta tamo radi. Rekla mi je: ‘Pa, ja sam tu sa ovim sa onim’… Krenula da mi nabraja komšije, prijatelje, rođake..Tu je bilo njih dvadesetak ljudi. Pitao sam: ‘Pa dobro, šta radiš u Grockoj?’ Rekla mi je: ‘Došli smo da damo podršku predsedniku’. Pitao sam: ‘Kakvu podršku? Ne razumem… Otišla si na miting?. Zbunjeno sam pitao: ‘Kakvo glasanje, sada je 17. novembar izbori su 17. decembra?’ Međutim, meni se odmah upalila lampica, zato što su već krenule priče o prebacivanju adresa. I tada sam je pitao da li su ih vodili u SUP, na šta mi je odgovorila: ‘Da, jesu… Vodili su nas u SUP’“. Oni su dobili naknadu od dve hiljade dinara, što su išli da promene adresu, novac je delila odbornica SNS-a iz Smedereva”.
Sama ideja da bi neko od naših bližnjih mogao da postane saučesnik u flagrantnom kršenju zakona izaziva bes. Koliko pogan um mora biti da mu tako nešto padne na pamet? Koliko istinski duševno degenerisani moraju biti „operativci“ koji će taj naum da sprovedu u delo? Taj stepen degeneracije nije slučajan: ovi ljudi koji se bore za vlast direktno se bore za svoju slobodu i svoje bogatstvo. I za njih, zaista, više nema nazad – nazad je robija. Kako normalni ljudi mogu protiv takve motivacije?
Posebno me je zabolelo što o ovom krivičnom delu govori jedan sin čija je majka zloupotrebljena. Upinju se deca (kao u onoj Balaševićevoj pesmi) da sopstvene roditelje otrgnu iz kandži ovog kartela. Priča me je, zapravo, podsetila na prošlogodišnji, sramni „kontramiting“ SNS, nakon masovnih šetnji građana koje su usledile posle masakra na Vračaru i u Mladenovcu.
Reč ima naša koleginica čija je majka trebalo da bude „dovedena“ na taj skup:
„Moja mama glasa za Vučića. Gotovo otkad znam za sebe. Zbog njega, ona, s prezimenom koje se ne završava na „ić“, glasala je svojevremeno i za radikale, a ne moram, niti želim da objašnjavam retoriku desničara u ovom gradu devedesetih i ophođenje prema ljudima čije se prezime završava na „ov“. (…) Mamini šefovi su pravili spiskove. Mama je zamolila da ne dramim i ne „pišem tamo po novinama“ jer nije lako nikom i ne želi da se izdvaja. Ona na tom spisku nije mama sa slabim srcem i diskus hernijom. Nije koleginica, nije supruga, nije čak ni idealni glasač Aleksandra Vučića. Ona je broj, a nekoj drugoj mami su rekli da mora da se postara da taj broj za jedan dan pređe više od 700 kilometara u punom autobusu i stoji u gužvi nekoliko sati. Koje su muke druge mame ne znam, ali znam sigurno da ne želim da ih ima“.
Šta ćemo sa ovim našim majkama? Opozicija, pokazalo se to krajem prošle i početkom ove nedelje, nema snagu ni zrelost da nas odbrani od iživljavanja ljudi koji se bore da ne završe u zatvoru.
Njima govori Sofija Mandić, pravnica iz „Proglasa“:
„U ovim zahtevima Ustavnom sudu, koji su tamo već dva i po meseca, mi smo jasno napisali da u Beogradu ima 230.000 birača viška, uz dokaze. Na republičkom nivou je 1.100.000 ljudi viška. (…)To pitanje biračkog spiska je pitanje svih pitanja. Ukoliko bi se to rasčistilo, tačno je, moglo bi se velikom snagom i motivacijom pobediti, ali bez toga – apsolutno nema šanse“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
