0
Video sam da predsednica skupštine ponovo na Pinku poziva tužilaštvo da zaustavi medije United media, u ovom konkretnom slučaju portal i novine "Nova". Razlog? Učešće u obojenoj revoluciji. Povod? Tekst koji smo objavili u štampanom i digtalnom izdanju naše redakcije, a koji se bavi posledicama vlasti Srpske napredne stranke na građane (opstrukcije rada lokalnih skupština, proganjanje tužilaca i sudija, "čišćenja" u školama i univerzitetima...). Dežurni krivac? Pa, Šolak naravno.
Vreme je, dakle, da ponovimo sve ono što i Ana Brnabić i svi slobodni građani (slobodni u prijemu istinitih informacija, naravno) odavno znaju.
Najpre, kad bivša premijerka kaže da „mediji pod Šolakovim uticajem više ni ne kriju da sa novinarstvom nikakve veze nemaju, već da su ekstremisti koji zagovaraju nasilnu smenu vlasti“, u meni se stvori slika lokalne prodavnice i meštana okupljenih ispred nje, a koji upravo otvaraju flašu vinjaka, dok započinju plenum o svetskim političkim trendovima. Samit u Vinjak-Davosu, takoreći.
Na tom je vinjak-nivou znanje i mišljenje bivše premijerke o medijima. Na to se više neću vraćati.
Ovaj deo vezan za učešće u obojenoj revoluciji već je opasan. To što predsednica skupštine živi u svojim i generalno naprednjačkim deluzijama o prirodi pobune građana Srbije je njeno lično pravo. To što naše novinare povezuje sa nekim državnim udarima – to bi već trebalo da bude predmet rada javnog tužioca. U međuvremenu, neki lojalisti u državnim institucijama spremno su prihvatili ovaj signal režima, pa podnese krivične prijave i krivične tužbe u cilju upravo ometanja rada naših redakcija. Ja, evo, još samo za terorizam nisam prijavljivan (veteran sam u prijavama za urušavanje ugleda, izazivanje panike, ugrožavanja poslovanja i slično), ali nikad ne reci nikad, nikad nije kasno za totalni debakl.
U prvom pasusu, dakle, spinovi i opasne optužbe. U drugom već kreće laž, kad bivša premijerka tvrdi da pozivamo na nasilje na ulicama u cilju poslovnih interesa Dragana Šolaka, koji je, laže dalje bivša premijerka, prodao medije za 1,6 milijardi evra.
Dobro.
Najpre, na nasilje poziva samo SNS: oni drugu politiku i nemaju. Drugo, Dragan Šolak nije prodao nikakve medije (prodat je, između ostalog, SBB, i to odlukom United grupe) nego se ovde dešava nešto drugo. Predsednik je, u svojoj beskonačnoj mudrosti, odlučio da se – kad već nije mogao pritiskom na institucije, zastrašivanjem novinara i urednika, ekonomskim iscrpljivanjem medija i sličnim metodama – sa našim redakcijama obračunava tako što će se iza kulisa dogovoriti sa većinskim vlasnicima United grupe.
0
56
0
Kako je to zvučalo mogli ste da čujete u notornom razgovoru Stena Milera i Vladimira Lučića. Ja tu ne moram ništa više da dodam, sve se čuje. Pošto imam uši i mozak, jako teško mogu da imam drugačije mišljenje o tome, osim da novo rukovodstvo UG šuruje sa jednim od poslednjih evropskih autokrata, na zajedničkom poslu utišavanja medija UM. Mišljenje o ovoj temi bih mogao da promenim ili pod uslovom da se od plana momentalno odustane (a ne odustaje se, nego se, naprotiv, agresivno sprovodi), ili ako prestanem da slušam i mislim.
Pošto vas ne dotiču apeli urednika medija koje, ponavljam, prave i uređuju vaši građani, i koji rade na tlu vaše zemlje, možda ćete čuti pozive međunarodnih novinarskih udruženja, ili, od nedavno, poslanika britanskog parlamenta, koji kažu da bi „Vlada Ujedinjenog Kraljevstva trebalo da brani pravo srpskih novinara da govore istinu vlastima kao deo Berlinskog procesa“ i da „nijedna britanska kompanija ne bi trebalo da bude uključena u ućutkivanje nezavisnog novinarstva“. Ovde se, dakako, misli na United grupu i na njenog predstavnika Nikosa Statopulosa, koji je i obavljao preliminarne dogovore sa srpskim predsednikom.
Za kraj, porazno je što je ovaj režim u svojoj poslednjoj fazi vladavine posegao za najoštrijim alatima suzbijanja slobodnih medija. To, da vlast oličena u jednoj grupi ljudi koji su poslednju deceniju višestruko uvećali svoj imetak, moć, uticaj, i postali gospodari života i smrti u ovoj zemlji, ovako perfidno ratuje protiv nekoliko stotina zaposlenih novinara, urednika, snimatelja, foto-reportera, montažera, administrativnih radnika, direktora i na kraju i manjinskog suvlasnika kompanije – toliko je suludo da se više razumom ne može objasniti.
S onu stranu razuma, ostajemo, tako, i mi i vi zakočeni u suprotstavljenim borbama: vi u vašoj za pare i moć; mi u našoj za normalan život i pravo da radimo kao ljudi.
Ne sumnjam u to ko će pobediti.