22
Zeleno lisnato povrće najvažnija je hrana u svakoj dijeti, ima mnogo zdravstvenih benefita i nezamenljivo je u našoj ishrani, pa ipak - zahvaljujući tome što lako "skuplja" bakterije - može da bude i najrizičnije.
Naime, američki „Consumer Reports“ nedavno je objavio popis nekoliko najrizičnijih namirnica, a ono čime su se bavili bila je prvenstveno analiza podataka o potencijalnim bolestima koje se prenose hranom. Na prvom mestu, kako objašnjavaju, se je zeleno lisnato povrće, preciznije zelena salata, a čak i trovanja sa smrtnim ishodom povezana su sa svežom zelenom salatom i salatama pakovanim u kese kao što je to najčešće slučaj u supermarketima.
Jedan izvor njihove kontaminacije je i voda koja se koristi za navodnjavanje polja salate, a kako objašnjavaju autori studije, najveći rizik upravo se nalazi u samim kesama pakovane salate na kojima piše da je ona već oprana, pa je mnogi ljudi uopšte ne peru pre konzumiranja, što je velika greška, prenosi Krstarica.
„Između 2014. i 2021. godine, bilo je 78 epidemija bolesti koje se prenose hranom povezanih sa lisnatim zelenilom (uglavnom zelenom salatom) koje su prijavili Centri za kontrolu i prevenciju bolesti. Dakle, ako ste čuli za zelenu salatu kontaminiranu E. coli i listerijom, možda se pitate da li je salata u vašoj činiji bezbedna za jelo. Dobre vesti: ne morate da odustanete od zelene salate; lisnato povrće je veoma hranljivo. Samo treba da preduzmete nekoliko mera predostrožnosti“, navodi Consumer reports i donosi savete stručnjaka – jer ponekad ni pažljivo pranje listova zelene salate ne uklanja bakterije u potpunosti.
„Kada bakterije kao što je E. coli dođu u kontakt sa zelenom salatom, skoro ih je nemoguće potpuno oprati. To je često zato što bakterije mogu ući u listove zelenila dok rastu, kada se kontaminirana voda koju uzimaju koreni raspršuje po biljci. Štaviše, površinske bakterije mogu tvrdoglavo da se zalepe za listove. Dakle, bez obzira da li na pakovanju piše „trostruko oprano“ ili ga sami perete, bakterije bi i dalje mogle biti prisutne — pa čak i od male količine može da vam pozli“.
Neki stručnjaci kažu da natapanje lisnatog povrća u belo sirće (ili rastvor sirćeta i vode) oko 10 minuta, a zatim ispiranje vodom, može pomoći u smanjenju nivoa bakterija (mada će vam ostati i kiselkast ukus), a dr Džejms E. Rodžers, direktor istraživanja i testiranja bezbednosti hrane u Consumer Reportsu kaže da bi bilo pametno izlaganje određenim temperaturama.
Bakterije se množe na sobnoj temperaturi, tako da je ključno da se zelena salata odmah ohladi. „Kao što biste radili sa mesom, ne dozvolite da zelena salata ostane van frižidera predugo“, kaže Rodžers i napominje da su cele glavice zelene salate (umesto salate u kesama) sigurnije, jer su njihovi unutrašnji listovi svakako manje izloženi izvorima kontaminacije – ona može da se desi i bilo gde na putu od bašte do vašeg stola.
Pored toga, što duže zelena salata stoji u kesama ili kutijama, to je više mogućnosti za razvoj bakterija, pa kupujte pakete sa rokom trajanja što je moguće dalje u budućnosti i ne kupujte više nego što možete da pojedete za nekoliko dana. Ako čak i nekoliko listova izgleda oštećeno, sluzavo ili nagnječeno, nemojte jesti ništa od zelenila u tom pakovanju.
Druga strategija je da birate lisnato povrće koje se može kuvati, poput spanaća ili kelja. Toplota će ubiti bakterije. Ovo je posebno važno za one koji su podložniji štetnim posledicama trovanja hranom, imunokompromitovane, trudnice ili starije ljude.
