0
Dugotrajni kašalj nakon bolesti od infekcije gornjih disajnih puteva je iznenađujuće česta pojava. Sa porastom sezonskog gripa, i dalje prisutnog kovida-19 i respiratornog sincicijalnog virusa (RVS), u poslednje vreme sve veći broj ljudi kašlje.
S obzirom na to koliko je uporan kašalj sveprisutan, možete pretpostaviti da medicinska profesija ima dugu listu tretmana za koje se zna da deluju, a njihova primena zavisi od samog uzroka kašlja.
Lekari su se dugo pitali zašto trajanje kašlja toliko varira nakon virusne ili bakterijske infekcije gornjih disajnih puteva. Odgovor verovatno leži u razlikama među ljudima, kao što je prisustvo stanja poput astme ili hroničnog bronhitisa, piše The Conversation.
„Neki pacijenti razviju dugotrajan kašalj, dok se čini da kod drugih on traje kraće i brže se oporave, bez jasnog objašnjenja“, kaže prof. Kajl B. Enfild sa Univerziteta Virdžinija.
Kašalj se javlja zbog složenog procesa koji počinje električnim impulsom između nerava u disajnim putevima, uključujući nos i grlo.
Postoje dve vrste nerava koji mogu izazvati kašalj kao odgovor na spoljašnje stimuluse: hemijski receptori i mehanički receptori koji se nazivaju mehanoreceptori.
Hemijski receptori reaguju na mirise i isparenja i oni su razlog zašto ljudi ponekad kašlju nakon udisanja ljutih začina, dok mehanoreceptori reaguju na senzacije od iritansa kao što je prašina.
Kada se ovi nervi aktiviraju, grlo se zatvara i pritisak u grudima se povećava. Ovo nagomilavanje pritiska dovodi do naleta vazduha i sluzi u pluća pri brzini od oko 500 mph – što je brzina skoro dvostruko veća od brzine najbržih automobila na svetu.
Studije pokazuju da virusna infekcija menja koliko su osetljivi ti isti nervi. Kada imate virusnu infekciju, nastali inflamatorni proces proizvodi molekul koji se zove bradikinin koji izaziva potrebu za kašljem. A poznato je da sam virus može da aktivira genetske promene koje povećavaju osetljivost ovih nervnih puteva, što dovodi do pojačanog kašlja.
„Kada se završi akutni stadijum infekcije i počnete da se osećate bolje, telo popravlja oštećenja izazvana upalom u vašim disajnim putevima i plućima. Kroz ovaj proces, refleks kašlja se takođe smanjuje. A molekularni procesi koji su vas terali da kašljete i kijate češće se smiruju i vraćaju u normalno stanje, bar je tako u većini slučajeva“, objašnjava profesor.
Nažalost, kod nekih ljudi ovaj proces traje duže nego kod drugih.
Lekari smatraju korisnim da respiratorne simptome poput kašlja razvrstaju u određene kategorije.
Postoje tri glavne vrste kašlja: akutni, subakutni i hronični.
Akutni kašalj je ono što većina ljudi doživljava kada su bolesni od aktivne virusne infekcije.
Subakutni kašalj traje tri ili više nedelja nakon bolesti gornjih disajnih puteva. A hronični kašalj je onaj koji traje duže od 12 nedelja. Hronični kašalj najčešće je uzrokovan astmom, postnazalnim kapanjem i, što je za neke možda iznenađujuće, refluksom.
Postinfektivni kašalj je jedna vrsta subakutnog kašlja i dugotrajan kašalj koji mnogi ljudi imaju nakon što prebole respiratornu infekciju. Možeda traje nedeljama ili mesecima i može da pređe u hronični kašalj.
Pošto je postinfektivni kašalj tako čest, lekari su dugo radili na utvrđivanju koliko ljudi ima kašalj koji traje nakon što njihovi drugi simptomi nestanu.
Te procene variraju među studijama. Jedna mala studija u Japanu otkrila je da je od ljudi koji imaju subakutni i hronični kašalj, 12 odsto rezultat infekcije respiratornog trakta.
Kada je u pitanju kovid-19, najbolji dokazi do sada pokazuju da je samo 2,5 odsto ljudi koji su ga dobili takođe razvilo hronični kašalj nakon infekcije.
Taj broj može da deluje kao mali, ali to znači da mnogo ljudi kašlje, s obzirom na to da SAD imaju više od 280.000 novih slučajeva kovida-19 nedeljno, od početka februara 2023.
Stvarni broj je, međutim, nejasan jer su studije koje se bave postinfektivnim kašljem često male i obuhvataju samo ljude koji su dobili kovid-19 i pojavili se u ordinaciji svog lekara.
Pročitajte još:
„American College of Chest Physicians“ i „European Respiratory Society“ objavili su smernice kako bi pomogli kliničarima da se snađu u ovim neizvesnostima i nedostatku dostupnih podataka o dijagnozi i lečenju kašlja. Iako su američke smernice objavljene 2006. godine, one i dalje predstavljaju najbolje dostupne dokaze za kliničare i njihove pacijente.
Otprilike polovina pacijenata se oporavi od kašlja bez ikakvog lečenja. Za one koji to ne čine, ograničeni dostupni podaci ukazuju da inhalatori, steroidi i određeni lekovi, kao i oni bez recepta mogu da pruže olakšanje nekim ljudima.
Kod odraslih, dokazi o efikasnosti različitih tretmana su pomešani i ograničeni.
„U svojoj praksi, često propisujem ne-narkotični supresant kašlja koji se zove benzonatat, koji deluje tako što umrtvljuje nerve u plućima i disajnim putevima, smirujući refleks kašlja“, kaže profesor.
Podaci o lečenju dece takođe nedostaju, a studije su pokazale da supresori kašlja bez recepta i antihistaminici nisu bili efikasniji od placeba.
Kućni lekovi takođe mogu da imaju važnu ulogu za neke pacijente. Mnogi ljudi se zaklinju u med, a postoje i ograničeni dokazi koji potkrepljuju njegove prednosti.
Jedno ispitivanje je pokazalo da je med bio efikasniji u smirivanju kašlja od placeba tokom perioda od tri dana.
Pročitajte još:
Zabrinutost zbog upornog kašlja je razumljiva, smatra profesor i dodaje da ako brzo gubite na težini, iskašljavate krv, imate noćno znojenje ili proizvodite puno sputuma, trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom primarne zdravstvene zaštite.
U retkim slučajevima, subakutni i hronični kašalj mogu da budu znak karcinoma pluća ili različitih oblika hronične plućne bolesti.
Ako ste jednostavno nervozni zbog toga i želite više informacija i saveta, profesor smatra da je to dovoljan razlog da se obratite svom lekaru.
***
Bonus video: Dr Dragana Jovanović: Uporan kašalj zbog kog se treba javiti lekaru
