Zašto se kod sve više ljudi alergije razvijaju posle tridesete

Za razliku od ranijih vremena, poslednjih godina sve više čujemo da je neko tek sa 30, pa i 40 godina postao alergičan na polen ili na neko voće. Odakle to, za Novu je objasnila alergološkinja prof. dr Sanvila Rašković.„Obično se desi da u detinjstvu ili pubertetu postoje neke alergijske manifestacije, npr. kijavica, koprivnjača, a od 17, 18. godine, pa do 30, 40. te osobe nemaju nikakve simptome. I onda se u jednom trenutku sve to ponovo probudi kod njih. To je uglavnom genetski uslovljeno, pa je moguće da zato u nekom trenutku dobiju alergijsku kijavicu, koprivnjaču, astmu…“, priča doktorka.

Uzroci alergija

Razlozi za to su različiti, a izdvajaju se urbanizacija, zagađenost, klima-uređaji u zatvorenim prostorijama, nedovoljno provetravanja… I mada na prvi pogled deluje da se sa alergijom pate uglavnom oni koji odu u prirodu, veći problem očigledno mogu da budu veliki gradovi poput Beograda.Naime, uzorci iz urbanih oblasti razlikuju se od ruralnih. Jaka zagađenja u velikim gradovima predstavljaju otežavajuće okolnosti za osobe koje su alergične na polen jer se polen vezuje za čađ, prašinu i ostale aerozagađivače, poručuju iz Agencije za zaštitu životne sredine.Pritom, doktorka Rašković kaže da je zbog svega toga moguće da pored onih gornjih disajnih tegoba neko ima i pridruženu alergijsku astmu, pa su mogući i kašalj, gušenje, pištanje i sviranje u grudima. Ipak, kako kaže doktorka, srećom je mnogo više osoba koje imaju samo alergijsku kijavicu.„Osim na polene, te osobe mogu da budu alergične i na, recimo, kajsije, jabuke, breskve, pa osete svrab i peckanje u ždrelu, oticanje jezika, svrab u grlu zato što u tom voću ima, kako mi to kažemo, antigena kao u polenu. To nije mnogo često, ali jasno je da postoji taj sindrom oralne alergije.“

Šta izbegavati

Doktorka ističe i da svi oni koji su alergični na polen treba da pripaze ako bi da jedu med.„Isto, mogu da dobiju svrab i koprivnjaču na koži. Zato ne treba da koriste med i propolis i razne biljne tinkture koje ih sadrže.“Kod lečenja alergijskih kijavica najvažnije su tri stvari, ističe doktorka. Treba izbegavati alergene koliko je to moguće. Tu su i antihistaminici, lekovi koji pomažu, a uz to i ne uspavljuju, pa možete da normalno funkcionišete. Pomažu i rastvori morske vode u obliku spreja za nos. Za kraj, najbolje je rešenje potražiti od alergologa, koji možda prepiše i imunoterapiju.Podsetimo, među najvećim alergenima svakako je polen, a iz Agencije za zaštitu životne sredine su istakli da polenova zrna kod više od 20 odsto ljudske populacije izazivaju alergijske reakcije poput bronhitisa, konjuktivitisa, dermatitisa, polenske kijavice. To znači da svaki peti čovek ima problema sa ovim alergenom.Kod nas se njegova koncentracija u vazduhu meri od početka februara do kraja oktobra, dakle dok njegova emisija traje kod nas, i to na brojnim lokacijama u Srbiji.Podaci Agencije za zaštitu životne sredine u delu izveštavanja o alergenom polenu pokazuju da su od polena drveća prisutni jasen, hrast, tisa, čempres, četinari i lipa. Od korovskih vrsta tu su poleni koprive, konoplje, bokvice i kiselice, a ima i polena trava, koji će biti aktivni sve do oktobra.