0
Kako da znate da li je vaš dan maničnih uspona i depresivnih padova normalan - ili znak bipolarnog poremećaja?
Promene raspoloženja su nešto od čega svi patimo.
Ipak, kako da znate da li je vaš dan maničnih uspona i depresivnih padova normalan – ili znak bipolarnog poremećaja? U nadi da će odgovoriti na to pitanje, stručnjaci su podelili tri znaka koji bi mogli da signaliziraju da vaše raspoloženje, koje se stalno menja, može biti razlog za brigu.
Osobe sa bipolarnim poremećajem trpe ekstremne promene koje se ne mogu rešiti lako, recimo dobrim snom. Tokom manične epizode, oboleli se mogu osećati radosno, nekontrolisano uzbuđeno, samopouzdano, lako se dekoncentrišu i razdražljivi su. Takođe mogu biti aktivniji nego obično, pričati veoma brzo, biti veoma prijateljski raspoloženi prema drugima, ponašati se neprikladno i vrlo malo spavati.
Dr Gaj Gudvin, profesor psihijatrije sa Univerziteta u Oksfordu, rekao je: „Kada imaju povišeno raspoloženje ili hipomaniju, bipolarni pacijenti imaju tendenciju da mnogo pričaju. Mogu biti izuzetno aktivni, ne spavaju mnogo i osećaju se previše samopouzdano. Ako im raspoloženje eskalira još više, to postaje manija i mogu da se upuste u rizike koje inače ne bi preuzeli. Mogli bi čak i potpuno izgubiti dodir sa stvarnošću, osećati se paranoično i doživeti halucinacije“.
Ali, tokom depresivne epizode, bipolarni pacijent se može osećati uznemireno, plačljivo, umorno, nezainteresovano za stvari u kojima obično uživa. Osobe se tada ponašaju povučeno, imaju problema sa spavanjem ili spavaju previše, jedu previše ili premalo, izbegavaju kontakte sa ljudima i provode mnogo vremena razmišljajući.
Dr Gudvin je dodao: „Ako neko sa bipolarnim poremećajem ima loše raspoloženje, može upasti u duboku depresiju, gde nije u stanju da funkcioniše i može imati ponavljajuće misli o samoubistvu.“
Dok većina ljudi ima dane kada se oseća srećno i radosno, a druge kada su tužni i iscrpljeni, osobe sa bipolarnim poremećajem doživljavaju ova osećanja nedeljama. Pogrešno je mišljenje da brzo prelaze iz jednog raspoloženja u drugo.
Depresivne epizode traju najmanje dve nedelje kod osoba sa bipolarnim poremećajem, iako mogu trajati mesecima. Manija obično traje najmanje nedelju dana.
Pročitajte još:
Dok ljudi mogu da nastave sa normalnim životom dok pate od promena raspoloženja, oni sa bipolarnim poremećajem teško funkcionišu.
„Neko bez poremećaja raspoloženja može doživeti promenu raspoloženja, ali simptomi su mnogo manje ekstremni i oni bi mogli da nastave da žive normalan život. Promena raspoloženja za nekoga sa bipolarnim poremećajem često remeti njihove uobičajene aktivnosti“, kaže dr Gudvin.
Promene raspoloženja, koje su simptomatične za bipolarnost, mogu vas navesti da radite opasne stvari.
„Ljudi sa bipolarnim poremećajem često nemaju potpunu kognitivnu kontrolu kada doživljavaju promenu raspoloženja, pa na kraju rade stvari koje inače ne bi radili i kasnije zažale“, rekao je dr Gudvin.
KAKO POTRAŽITI POMOĆ
Ako nisi siguran kome da se obratiš za pomoć, a osećaš da ti je potrebna, za početak, imaj na umu da je tvoj lekar opšte prakse u mogućnosti da te uputi stručnjaku za mentalno zdravlje i konsultovanje s njim je prvi korak ka lečenju. Ipak, ukoliko iz nekog razloga ne možeš tim putem, u nastavku su navedena mesta i ljudi koji te mogu uputiti ili koji pružaju dijagnostičke i terapijske usluge za depresiju.
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
Telefon: 011/7777000
PRVA POMOĆ
Psihocentrala
Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd
Telefon: 064 2288885
Email: [email protected]
Centar Srce
Telefon: 0800-300-303
Email: [email protected].
Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
Višegradska 26, Beograd
Centrala 011/3636400
Institut za mentalno zdravlje
Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500
Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555
***
BONUS VIDEO: Lečenje depresije u rukama šarlatana? gosti: Suzana Mančić i Goran Tomin
Pratite nas i na društvenim mrežama:
