1
Šta treba da znate o malim boginjama.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“, broj obolelih od malih boginja raste, a Alexandra Laura Hidi Jovanović, lekarka na specijalizaciji iz pedijatrije i DokTok lekarka, kaže da Srbiji preti epidemija morbila. Prenosimo vam njen tekst o malim boginjama.
Morbile su grozničavo osipno oboljenje koje može dovesti do ozbiljnih komplikacija i smrti i jedna je od najzaraznijih virusnih bolesti na svetu. Virus je veoma zarazan. Osnovni reproduktivni broj (ili prosečan broj sekundarnih slučajeva koje generiše zarazna osoba u potpuno osetljivoj populaciji) za morbile se procenjuje na 12–18, što je više od broja mnogih drugih uobičajenih dečjih bolesti (npr. gripa, pertusisa). Pod pretpostavkom o homogeno mešanoj populaciji, tako visoka prenosivost znači da su potrebni značajno visoki nivoi imuniteta populacije od >92%–94% da bi se sprečio kontinuirani prenos virusa morbila.
Virus morbila nema životinjski rezervoar i javlja se samo kod ljudi. Male boginje se prenose sa osobe na osobu:
respiratornim kapljicama,
malim česticama aerosola i
bliskim kontaktom.
Period inkubacije je 10 do 14 dana, iako su zabeleženi i duži periodi. Nevakcinisana mala deca i trudnice su u visokom riziku od obolevanja od morbila, a ospice najčešće pogađaju malu decu. U skorije vreme, došlo je do prelaska na stariju decu i adolescente zbog povećanja nivoa pokrivenosti imunizacijom i promena u nivoima imuniteta stanovništva u različitim uzrastima. Mala beba rođena od majki sa stečenim imunitetom zaštićena su od morbila zbog pasivnog prenosa antitela, ali kako ta antitela nestaju, postaju podložna. Infektivnost slučaja je maksimalna u četiri dana pre i četiri dana nakon razvoja osipa.
Poznato je da virus morbila izaziva imunosupresiju koja može trajati nedeljama, mesecima, čak i godinama. Ovo uzrokuje povećanu osetljivost na sekundarne bakterijske i druge infekcije.
Definicija kliničkog slučaja ospica SZO (Svetska zdravstvena organizacija) je „svaka osoba sa temperaturom, generalizovanim makulopapuloznim osipom, kašljem, korizom ili konjuktivitisom“. Male boginje su akutni febrilni egzantem koji se karakteriše sa tri „C“-a: kašalj, koriz i konjuktivitis. Koplik pege, male bele papule na bukalnoj sluzokoži, patognomonične su za morbile i pojavljuju se dan-dva pre osipa, iako se ne vide uvek. Osip prethodi pojavi groznice, pojavljuje se prvo na licu i širi kaudalno da bi postao generalizovan. Nekomplikovane ospice obično nestaju nedelju dana nakon pojave osipa.
Dijagnoza morbila zavisi od velike kliničke sumnje, posebno kada se procenjuju deca sa febrilnom bolešću i makulopapuloznim osipom. Kompletna krvna slika može pokazati nizak broj leukocita, posebno limfocita i trombocita. Abnormalnosti elektrolita mogu se otkriti kod dece sa lošim unosom ili dijarejom. Identifikacija IgM antitela specifičnih za virus morbila u serumu ili plazmi potvrđuje dijagnozu, iako može biti lažno negativna u do 25% slučajeva kada se uradi rano (manje od 3 dana od pojave osipa). Ova antitela obično dostižu maksimum u roku od 1 do 3 nedelje nakon pojave osipa i postaju neotkriveni za 4 do 8 nedelja. Zlatni standard je test neutralizacije smanjenja plaka koji ima najveću osetljivost. Virus morbila se može izolovati iz nazofaringealnog sekreta, ali ovo je radno intenzivno i nije praktično. Najčešće se sprovodi polimerazna lančana reakcija (PCR) detekcije virusa iz uzoraka grla, nosa, nazofarinksa i urina, sa osetljivošću koja se približava 100%.
U slučaju morbila ne postoji specifična antivirusna terapija. Lečenje je prvenstveno potporno. Kontrola groznice, prevencija i korekcija dehidratacije i mere kontrole infekcije, uključujući odgovarajuću izolaciju, čine osnovu terapije. SZO preporučuje davanje dnevnih doza vitamina A tokom 2 dana i više dana za pothranjenu decu. Komplikacije morbila treba rano identifikovati i započeti odgovarajuću terapiju.
Iako će se mnogi oporaviti od morbila bez komplikacija, postoji rizik od loše prognoze. Češće komplikacije uzrokovane infekcijom morbila su upale srednjeg uha i dijareja. Otitis može dovesti do gubitka sluha. Oni koji imaju veće šanse da imaju teške komplikacije uključuju novorođenčad i decu mlađu od pet godina, odrasle starije od dvadeset godina, trudnice i one sa oslabljenim imunitetom. Encefalitis se može javiti kod 1 od 1000 zaražene dece, a 1-2 od sve zaražene dece će umreti od neuroloških ili respiratornih komplikacija od morbila. Najčešća respiratorna komplikacija je upala pluća koja može biti posledica samog virusa malih boginja (Hechtova gigantoćelijska pneumonija) ili sekundarne bakterijske infekcije.
Trudnice sa boginjama su pod povećanim rizikom od smrti, spontanog pobačaja, intrauterine smrti fetusa i novorođenčadi niske porođajne težine. Keratokonjunktivitis kod malih boginja javlja se uglavnom kod dece sa nedostatkom vitamina A i može dovesti do slepila. Komplikacije centralnog nervnog sistema uključuju akutni diseminovani encefalomijelitis (ADEM), encefalitis inkluzijskog tela morbila (MIBE) i subakutni sklerozirajući panencefalitis (SSPE).
ADEM je autoimuna demijelinizirajuća bolest koja se javlja u roku od nekoliko dana do nedelja. Smatra se da je MIBE progresivna infekcija mozga kod pacijenata sa oslabljenim ćelijskim imunitetom koja se javlja u roku od nekoliko meseci od početne infekcije. SSPE je progresivna neurološka bolest koja se javlja 5 do 10 godina nakon akutne bolesti. Javlja se uglavnom kod dece koja su obolela od morbila pre 2 godine i manifestuje se napadima i progresivnim gubitkom kognitivnih i motoričkih funkcija.
Morbili su bolest koja se može sprečiti zbog dostupnosti bezbedne, jeftine i efikasne vakcine. Vakcina je živi oslabljeni soj malih boginja koji se koristi ili kao jednokomponentna ili kao kombinovana vakcina (MMR, MMR-V). SZO preporučuje dve doze vakcinacije protiv morbila počevši od starosti od 9 do 12 meseci i od 15 do 18 meseci u zemljama u kojima su incidencija i mortalitet još uvek visoki u prvoj godini života.
U Srbiji je tokom prošle godine 74,8 odsto dece primilo MMR vakcinu saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut. To je daleko ispod očekivanog obuhvata od 95 odsto koji obezbeđuje jak imunološki bedem i dobru zaštitu nacije od malih boginja.
U izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut se navodi da obuhvat od 95 odsto MMR vakcinacijom nije postignut ni u jednom okrugu, dok je obuhvat veći od 90 odsto dostignut u svega tri od ukupno 25 okruga: Borskom u centralnoj Srbiji i Severnobanatskom i Severnobačkom okrugu u Vojvodini.
Srbija je poslednju epidemiju malih boginja imala 2017. godine, kada je zaraženo više od 5.800 ljudi, a preminulo 15 osoba.
Pročitajte još:
Zemlje Zapadnog Balkana imaju niže stope pokrivenosti MMR vakcinom od proseka Evropske unije (EU), a propuštena vakcinacija tokom pandemije Corona virusa povećala je broj ljudi koji su podložni virusima. Prema podacima WHO-a iz 2021.godine, pokrivenost drugom dozom MMR vakcine je bila u Srbiji 85 odsto.
Zbog pandemije korona virusa, u 2020. godini u Srbiji je smanjen broj dece koja su primila redovnu MMR vakcinu. Još jedan razlog opadanja rate vakcinacije je antivakcinalni pokret koji je nažalost u porastu i koji širi dezinformacije o toksičnim efektima vakcina. Moramo napomenuti da su efikasnot i bezbednost MMR vakcine dokazane višebrojnim studijama i istraživanjima.
Naime, nakon 2 doze vakcine:
oko 99% ljudi će biti zaštićeno od morbila i rubeola
oko 88% ljudi će biti zaštićeno od zauški.
Ljudi koji su vakcinisani protiv zauški, ali ih ipak zaraze, imaju manje šanse da će imati ozbiljne komplikacije ili biti primljeni u bolnicu. Zaštita od malih boginja, zauški i rubeole počinje da se razvija oko 2 nedelje nakon uzimanja MMR vakcine.
MMR vakcina je veoma bezbedna. Većina neželjenih efekata su blage i ne traju dugo, kao što su:
područje gde igla ulazi, izgleda crveno, otečeno i boli 2 do 3 dana,
oko 7 do 11 dana nakon injekcije, bebe ili mala deca mogu se osećati loše ili razviti visoku temperaturu oko 2 ili 3 dana,
neka deca takođe mogu da plaču i da budu uznemirena odmah nakon injekcije. Ovo je normalno i trebalo bi da se osećaju bolje nakon maženja.
MMR vakcina nije povezana sa autizmom. Nema dokaza o bilo kakvoj vezi između MMR vakcine i autizma. Postoje mnoge studije koje su ovo istraživale.
Važno je zapamtiti da su moguće komplikacije zaraznih stanja, kao što su boginje, zauški i rubeola, mnogo ozbiljnije.
Kada odložiti ili izbegavati MMR imunizaciju?
MMR vakcina se ne preporučuje ako vaše dete:
imalo ozbiljnu alergijsku reakciju na raniju dozu MMR vakcine ili komponente vakcine, koje uključuju želatin i antibiotik neomicin,
ima poremećaj koji utiče na imuni sistem (kao što je rak),
uzima steroide ili druge lekove koji slabe imuni sistem,
je na hemoterapiji ili terapiji zračenjem.
Razgovarajte sa svojim lekarom o tome da li je vakcina dobra ideja ako vaše dete:
je trenutno bolesno. Ali obične prehlade ili druge manje bolesti ne bi trebalo da spreče imunizaciju.
je primilo bilo koju drugu vakcinu u poslednjih mesec dana ili krvne proizvode u poslednjih nekoliko meseci (kao što je transfuzija), jer neke mogu da utiču na to koliko će dobro MMR vakcina funkcionisati.
je ikada imalo nizak broj trombocita.
Vaš lekar može odlučiti da su koristi od vakcinacije vašeg deteta veće od mogućih rizika.
Trudnice ne bi trebalo da dobiju MMR vakcinu pre porođaja.
Umesto zaključka: odbijanjem vakcinacije roditelji ugrožavaju svoju, ali i tuđu decu koja zbog zdravstvenog stanja nisu u mogućnosti da prime vakcinu. Vakcinišite svoju decu, to je jedini način sprečavanje nove epidemije o kojoj ne bismo trebali ni pričati u 21.veku!
***
Bonus video: Male boginje u Smederevu – preti li Srbiji epidemija morbila
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
