Među brojnim dilemama koje nam je donela pandemija virusa korona izdvaja se ona – koliko su zarazne osobe koje kovid prođu bez simptoma. Nove brojke kažu da je situacija prilično drukčija nego što se mislilo i da ti pacijenti nisu mnogo zarazni, mada treba da se pridržavaju mera opreza.
Novi dokazi upućuju na to da otprilike svaka peta zaražena osoba neće imati simptome i preneće koronu na znatno manje ljudi nego neko sa simptomima. Ali istraživači su i dalje podeljeni oko toga da li asimptomatske infekcije deluju kao tihi pokretač pandemije, pišu na sajtu Nature.com.
Iako naučnici sve bolje razumeju asimptomatske infekcije, oni kažu da ljudi treba da nastave da koriste preventivne mere – distanca, maske, pranje ruku, bez obzira na to da li imaju simptome.
Problem u svemu tome je to što treba razlikovati one koji kroz kovid prođu bez simptoma od onih koji su u prvim danima zaraze, pa im se simptomi još nisu razvili, kaže Krutika Kupali, istraživač zaraznih bolesti na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford u Kaliforniji.
„Asimptomatski je neko ko nikada nije razvio simptome tokom svoje bolesti, a presimptomatski je neko ko ima blage simptome pre nego što se pojave jasni simptomi“, kaže Kupali.
Takođe, ne postoji ujednačena prihvaćena definicija toga, kaže ona.
Ranija istraživanja početkom pandemije pokazivala su da bi stopa asimptomatskih infekcija mogla biti i do 81 odsto. Ali metaanaliza objavljena prošlog meseca, koja je obuhvatila 13 studija na 21.708 ljudi, kaže da je ta stopa zapravo 17 odsto. Analizom su asimptomatske osobe definisane kao one koje nisu pokazale nijedan od ključnih simptoma kovida 19 tokom čitavog perioda praćenja, a autori su obuhvatili samo studije koje su pratile učesnike najmanje sedam dana. Dokazi sugerišu da većina ljudi razvija simptome za sedam do 13 dana, kaže vodeći autor Ojungerel Bjambasuren, istraživač biomedicine u Institutu za zdravstvenu zaštitu na Univerzitetu Bond u Gold Koustu u Australiji.
Podaci su pokazali i da je kod asimptomatskih osoba za 42 odsto manja verovatnoća da prenose virus od simptomatskih ljudi.
A misterija oko asimptomatskih pacijenata raste mesecima i jer je testiranje u većini zemalja usmereno na one sa simptomima.
U okviru velike studije u Ženevi u Švajcarskoj istraživači su simulirali širenje virusa među ljudima koji žive zajedno. Rezulati su pokazali da je rizik da asimptomatska osoba prenese virus ukućanima otprilike jedna četvrtina rizika prenosa od simptomatske osobe.
Međutim, iako postoji manji rizik od prenosa od asimptomatskih ljudi, oni i dalje mogu da budu značajan rizik za javno zdravlje jer je veća verovatnoća da će biti napolju među ljudima nego izolovani kod kuće, kaže Endru Azman, epidemiolog Univerziteta Džonns Hopkins.
„Ogroman teret za zdravstvene siteme ipak ukazuje na to da je znatan deo zaražavanja posledica asimptomatskih prenosa“, kaže on.
S druge strane, drugi naučnici veruju da „ti ljudi nisu tajni pokretači ove pandemije“, kaže Bjambasuren. Oni „obično ne kašljaju i ne kijaju, pa i ne kontaminiraju mnogo površine oko sebe kao drugi“.
Dodatna istraživanja su pokazala da i oni bez simptoma imaju u prvim danima zaraze virus u grlu i ždrelu, ali da se čini kako kod njih virus brže nestaje i zarazni su kraće od onih sa simptomima.
To, međutim, ne znači, da ovi ljudi imaju jači ili trajniji imunološki odgovor – dok postoje dokazi da ljudi sa težim oblikom kovida imaju bolji trajni imunitet.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: