"Pitali smo 4 doktora za mozak šta je najbolje za dobro pamćenje i memoriju - dali su isti odgovor"

Četiri neurologa u razgovoru za medicinski portal "Parade" govorili su o navici koja je najbolji oblik prevencije od ove bolesti.

Najbolja svakodnevna navika za pamćenje, po neurolozima

Sva četiri stručnjaka saglasna su u jednom: svakodnevna šetnja može imati snažan uticaj na zdravlje mozga, uključujući i pamćenje.

„Postoje čvrsti dokazi da aerobna aktivnost, u koju spada i hodanje, podstiče neurogenezu, odnosno proces stvaranja novih neurona, posebno u hipokampusu, delu mozga ključnom za formiranje sećanja“, objašnjava dr Džoel Salinas, neurolog specijalizovan za kognitivno ponašanje iz NYU Langone Health i glavni medicinski direktor klinike Isaac Health.

On dodaje da hodanje povećava nivo takozvanog BDNF-a, molekula koji deluje kao „đubrivo“ za moždane ćelije, jer pomaže njihov rast i jača veze između neurona. „To je posebno važno kako starimo, jer se prirodna sposobnost stvaranja novih neurona usporava“, kaže on.

Dr Sara Bakingem, neurolog specijalizovan za demenciju, ističe da hodanje ima i zaštitni efekat na mozak – praktično usporava njegovo starenje.

Kako objašnjava, mozak se prirodno smanjuje s godinama, posebno delovi zaduženi za pamćenje. Međutim, hodanje poboljšava protok krvi i podstiče stvaranje novih neurona, što može dovesti do povećanja hipokampusa – dela mozga ključnog za učenje i pamćenje. Drugim rečima, šetnja može bukvalno povećati mozak.

„Hipokampus je jedna od najvažnijih struktura za učenje i pamćenje. On funkcioniše kao centar za obradu sećanja, pretvarajući svakodnevna iskustva u dugoročne uspomene. Za razliku od drugih delova mozga, posebno je osetljiv na protok krvi“, objašnjava dr Madžid Fotuhi, neurolog i autor knjige Nepobedivi mozak.

Zato je hodanje toliko korisno.

„Hodanje je jedan od najjednostavnijih načina da poboljšate cirkulaciju u mozgu. Redovno hodanje unapređuje kardiovaskularno zdravlje, smanjuje ukočenost krvnih sudova i povećava dotok kiseonika i glukoze do moždanih ćelija. To pomaže hipokampusu da efikasno funkcioniše i očuva svoju strukturu tokom vremena“, dodaje dr Fotuhi.

Svi sagovornici naglašavaju da hodanje može smanjiti rizik od demencije i Alchajmerove bolesti.

„Fizička aktivnost smanjuje nakupljanje toksičnih proteina povezanih sa Alchajmerom, poput amiloida i tau proteina. Istraživanja pokazuju da veći broj dnevnih koraka znači i manji nivo ovih proteina u mozgu“, kaže dr Fotuhi. Jednostavno rečeno – što više hodate, to više pomažete svom mozgu.

Koliko treba hodati

Koliko je koraka dovoljno? Prema jednoj studiji koju navodi dr Fotuhi, ljudi koji su dnevno pravili između 3.000 i 7.500 koraka imali su niže nivoe tau proteina u mozgu. To je dobar cilj kojem treba težiti.

Dr Bakingem ističe da i osobe koje već imaju demenciju mogu imati koristi od hodanja. Ono može usporiti napredovanje bolesti, a dodatna prednost je i socijalni aspekt – šetnja u društvu može pozitivno uticati na raspoloženje i opšte stanje.

Kako hodanje pomaže mozgu već danas

Osim dugoročnih benefita, hodanje može poboljšati i kratkoročne mentalne funkcije. Profesor neurologije i kognitivne neuroznanosti na Univerzitetu Oksford, dr Masud Husein, kaže da postoje dokazi da šetnja poboljšava radnu memoriju i izvršne funkcije – poput rešavanja problema, donošenja odluka i praćenja instrukcija.

To znači da kratka šetnja pre važnog zadatka može pomoći da budete fokusiraniji i efikasniji.

Hodanje takođe poboljšava raspoloženje, smanjuje anksioznost i depresiju, kao i stres. Uz to, može doprineti kvalitetnijem snu, što dodatno podržava mentalno zdravlje.

„Čak i kratka šetnja tokom dana može odmah doneti koristi. Nakon nje možete primetiti bolju koncentraciju, brže razmišljanje i jasniji fokus. To je delom zbog boljeg protoka krvi, ali i promena u nivou neurotransmitera poput dopamina i serotonina“, objašnjava dr Salinas.

Najvažnije je, ipak, da hodanje postane navika.

„Zdravlje mozga zavisi od doslednosti kroz vreme“, naglašava on, dodajući da je upravo zato hodanje toliko efikasno – jer je jednostavno, dostupno svima i lako ga je uklopiti u svakodnevni život.