0
Broj obolelih od dijabetesa u Srbiji je u stalnom porastu, a procene su da oko 800.000 ljudi živi sa ovom dijagnozom. Međutim, stručnjaci su zabrinuti da veliki broj ljudi nije ni dijagnostikovan, jer dijabetes može dugo biti asimptomatski, posebno u ranim fazama. Šećerna bolest pogađa i mlade, zbog čega je neophodna edukacija i rana prevencija dijabetesa.
Prepoznajući značaj dijabetesa i njegovih komplikacija, kao i sve veću učestalost ove bolesti, Farmaceutska komora Srbije je još 2019. godine standardizovala i pokrenula prvu farmaceutsku uslugu u apotekama namenjenu pacijentima obolelim od dijabetesa. Ova usluga omogućava pacijentima da od farmaceuta Savenika za dijabetes dobiju stručni savet i podršku u lečenju ove bolesti.
Kako prepoznati dijabetes tip 2
Dijabetes tip 2 se razvija postepeno, tako da osoba možda neće ni primetiti simptome dok ne postanu očigledni. Znaci koji obuhvataju prekomerno mokrenje, ekstremnu žeđ kao posledicu mokrenja, zamaranje i umor, genitalni svrab, zamućen vid, gubitak težine, predstavljaju signale da se radi o dijabetesu.
„Oko 50 odsto osoba sa dijabetesom tip 2 nije upoznato sa tim da ima bolest i zbog toga su u riziku za razvoj ozbiljnih zdravstvenih komplikacija. Ako je neko u srednjim godinama ili stariji, ima prekomernu težinu ili porodičnu istoriju dijabetesa tip 2, treba da zna da su to faktori rizika za razvoj dijabetesa. Poznavanje rizika i obavljanje provere na vreme su jednostavni koraci ka dužem, zdravijem životu. Iz tog razloga građani mogu zajedno sa farmaceutom-savetnikom u apoteci uraditi test rizika od dijabetesa tip 2 i tako proveriti svoj satus“, savetuje Bojana Letić, magisra farmacije iz Farmaceutske komore Srbije.
Ukoliko se postavi dijagnoza dijabetes tip 2 mora se promeniti načina života, odnosno dobro planirati određene aktivnosti i događaje kako bi se bolest bila pod kontrolom. Ako se na vreme dijagnostikuje, dijabetes tip 2 može se kontrolisati propisanom terapijom, ishranom i vežbanjem. Danas osobe sa dijabetesom, uz adekvatnu terapiju, gotovo da nemaju ograničenja u životu i aktivnostima. Važno je da nauče da uspostave ravnotežu između ishrane, fizičke aktivnosti i nivoa šećera u krvi, da budu u stanju da se prilagode različitim okolnostima, samo tako moćiće da izbegnu ozbiljne zdravstvene probleme.
Uticaj stresa kao faktora rizika na razvoj dijabetesa
Stres može imati značajan uticaj na kontrolu dijabetesa i razvoj komplikacija. Kada smo pod stresom, telo reaguje oslobađanjem hormona, kao što su adrenalin i kortizol. Ovi hormoni pripremaju organizam na „borbu ili beg“, povećavajući nivo šećera u krvi kako bi obezbedili energiju potrebnu za suočavanje sa stresnim situacijama. Međutim, kod osoba sa dijabetesom, koji već imaju problem sa regulacijom glukoze, ovaj dodatni porast šećera može otežati kontrolu bolesti. Dugoročni stres može čak dovesti do insulinske rezistencije, stanja u kojem telo ne reaguje pravilno na insulin, što dodatno pogoršava stanje.
„Kao farmaceuti, kada prepoznamo stres kao faktor rizika kod naših pacijenata ili nam se sami obrate za pomoć, naglašavamo važnost upravljanja stresom. Preporučujemo da prepoznaju i izbegavaju glavne okidače stresa, poput problema na poslu, porodičnih konflikata ili preopterećenja. Takođe, važno je da obezbede kvalitetan san, najmanje 7-8 sati svake noći, jer dobar san pomaže u stabilizaciji hormona i nivoa glukoze u krvi“, kaže Milena Milojević, magisra farmacije iz Farmaceutske komore Srbije.
Fizička aktivnost, poput svakodnevnih šetnji ili vožnje bicikla, ne samo da smanjuje stres, već i doprinosi prevenciji dijabetičkih komplikacija, poboljšava cirkulaciju i jača imunitet.
„Savetujemo i tehnike opuštanja, kao što su duboko disanje koje može značajno smanjiti anksioznost. Takođe, našim pacijentima preporučujemo i biljne preparate, na primer na bazi pasiflore, koji se često koristie za smanjenje stresa. Važno je naglasiti da pacijenti ne koriste ove preparate samoinicijativno već da se najpre posavetuju sa svojim farmaceutom kako bi se osigurala sigurnost u kombinaciji sa postojećim lekovima. Na kraju, podsećamo pacijente na značaj socijalne podrške i vremena provedenog sa voljenim osobama, jer to pozitivno utiče na mentalno zdravlje i smanjuje stres“, objašnjava Milojević.
Dijabetes u trudnoći
Pod gestacijskim dijabetesom (GDM) podrazumeva se pojava dijabetesa koji se prvi put dijagnostifikuje u trudnoći. GDM se obično javlja u drugom trimestru trudnoće zbog razvoja insulinske rezistencije, koja nastaje zbog dejstva hormona. Kontrola pojave GDM je veoma važna, kao i postizanje ciljnih vrednosti glikemija tokom trudnoće, jer GDM može dovesti do posledica po plod (krupan plod, povećane vrednosti bilirubina kod novorođenčeta, nedozrela pluća, anomalije ploda i dr.), kao i do posledica po majku (porođaj carskim rezom, hipoglikemije, preeklampsija, prevremeni porođaj i dr.).
„Farmaceuti savetnici za dijabetes u apotekama edukuju trudnice o samom stanju GDM, uključujući uzroke nastanka, faktorima rizika i dugoročnim posledicama na sopstveno zdravlje i zdravlje deteta, važnosti redovnog praćenja i pravilne upotrebe merača glukoze“, kaže Jasna Anđelković, magistra farmacije iz Farmaceutske komore Srbije.
Farmaceuti pružaju informacije o optimalnim rasponima nivoa glukoze u krvi, pomažu pacijentima da razumeju svoje rezultate i daju savete o odgovarajućim koracima na osnovu njihovih očitavanja, preporučuju odgovarajuće uređaje za praćenje glukoze i daju uputstva o korišćenju i održavanju uređaja.
„Modifikacije životnog stila kao što je regulacija telesne težine su neophodne za kontrolu i praćenje GDM, i farmaceuti savetnici za dijabetes u apotekama nude dragocene smernice u tom pogledu, dajući savete o održavanju zdrave težine, pridržavanju hranljive dijete i redovnom vežbanju“, kaže Anđelković.
Pravilna ishrana kod osoba obolelih od dijabetesa
Zdrava ishrana je važna kako u prevenciji ispoljavanja dijabetesa tako i pri lečenju dijabetesa. Dokazano je da se pravilnom ishranom postiže željena telesna masa i postiže metabolička kontrola. Detaljan plan ishrane sa navodima naziva namirnica i tačnih količina koje po obroku treba uzeti izrađuju dijetetičari, jer je za dobru kontrolu šećera u krvi veoma važno koje namirnice se uzimaju, u koje vreme i kada u odnosu na fizičku aktivnost i primenjene lekove.
„Glikemijski indeks (GI) je pojam koji je poželjno da poznaje i razume svaka osoba sa dijagnozom dijabetesa, jer on pokazuje brzinu kojom se podiže nivo šećera u krvi posle uzimanja određene hrane. Namirnice bogate ugljenim hidratima se različitom brzinom vare i dospevaju u krvotok pa različito utiču na glikemiju“, kaže Slađana Panajotović, magistra farmacije iz Farmaceutske komore Srbije.
Konzumiranjem namirnica sa većim GI brzo raste nivo šećera u krvi.
„Ukoliko je uneta hrana niskog GI, glukoza u krvi će biti optimalna bez variranja u vrednostima. Namirnice mogu biti niskog (npr. povrće), srednjeg ili visokog (primer je pirinač). Način pripreme namirnica može uticati na porast GI, na primer, kuvanje šargarepe utiče na porast vrednosti GI (sa 30 na 85)“, kaže Panajotović.
Međutim, postavlja se pitanje kada je potreba za suplementima najveća? Pa ako,kod žena sa dijabetesom koje planiraju trudnoću, starijih od 65. godina, kod pacijenata na hroničnoj terapiji metforminom i vegetarijanaca. Pored mikronutrijenata, dijetetski suplementi namenjeni osobama sa dijabetesom mogu kao aktivne sastojke da sadrže i makronutrijente (dijetna vlakna, pojedine aminokiseline, omega-3 masne kiseline), zatim alfa-lipoinsku kiselinu, L-karnitin i njegove derivate, kao i različite biljne sastojke, pojedinačno ili u kombinaciji.
„Pacijenti sa dijabetesom pokazuju veće potrebe za unosom vitamina C. Potrebno je imati u vidu da hronična terapija metforminom, posebno kod starijih osoba i onih koji istovremeno koriste i inhibitore protonske pumpe, povećava rizik od deficita vitamina B12 i/ili hiperhomocisteinemije, pa se u ovim slučajevima dodaje vitamin B12“, savetuje Panajotović.
***
