1
Ove nedelje pojavile su se zabrinjavajuće informacije o bezbednosti konzervi tunjevine, nakon što su testovi na 150 konzervi kupljenih u pet različitih zemalja pokazali da polovina sadrži nivoe žive iznad preporučenih granica.
Istraživanje koje su sproveli francuski naučnici pokazalo je da su sve analizirane konzerve, uključujući i neke kupljene u Velikoj Britaniji, sadržale određene količine metil-žive. Živa, kada se unese u većim količinama, može negativno uticati na zdravlje mozga i povezana je s rizikom od razvoja raka.
NHS (Nacionalna zdravstvena služba) savetuje trudnicama da ne jedu više od dva odreska tunjevine ili četiri konzerve tunjevine nedeljno zbog rizika od oštećenja mozga nerođene bebe. Slično tome, FDA (Američka agencija za hranu i lekove) preporučuje trudnicama da ograniče unos tunjevine na maksimalno tri konzerve nedeljno, prenosi DailyMail.
Važno je napomenuti da nije samo tunjevina izvor žive; gotovo sve vrste riba sadrže ovaj metal, pri čemu neki tipovi, kao što su sabljarke, imaju posebno visoke nivoe.
Kada je reč o ribi, bez obzira da li je u konzervi ili sveža, situacija se malo menja. Većina žive koja dospeva u atmosferu, bilo prirodnim ili ljudskim uzrocima, kao što je sagorevanje uglja, završava u okeanima. Tamo se deo tog metala pretvara u toksični spoj poznat kao metil-živa.
Metil-živa se penje kroz hranidbeni lanac i akumulira se u vrhunskim predatorima u visokim koncentracijama. Kako su tuna i drugi predatori, kao i vrste s dužim životnim vekovima, poput ajkula ili sabljarki, na višim mestima u hranidbenom lancu, oni jedu manju ribu i tokom vremena akumuliraju više žive.
Izloženost metil-živi može dovesti do oštećenja bubrega i nervnog sistema, izazvati probleme sa vidom i povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, živa može izazvati neurološke i bihevioralne poremećaje ako se udiše, jede ili ako dođe u kontakt sa kožom.
Simptomi trovanja žive uključuju drhtanje, nesanicu, gubitak pamćenja, glavobolje i kognitivne i motoričke disfunkcije. U veoma visokim dozama, neka istraživanja su pokazala da određene forme žive mogu izazvati razvoj različitih vrsta tumora kod pacova i miševa. Međutim, Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) je zaključila da nema dovoljno dokaza da živa može izazvati rak kod ljudi.
NHS i CDC (Centri za kontrolu i prevenciju bolesti) preporučuju da ljudi jedu najmanje dva obroka ribe nedeljno kako bi uživali u njenim nutritivnim prednostima, kao što su zaštita od bolesti srca i vitamin D koji poboljšava zdravlje kostiju.
Studije su pokazale da je malo verovatno da će prosečna osoba uneti dovoljno žive putem ribe da izazove ozbiljne posledice po zdravlje. Na primer, laboratorijski testovi sprovedeni za naučni program ABC TV „Catalyst“ 2015. godine pokazali su da bi trebalo da se pojedu najmanje 25 konzervi tunjevine nedeljno pre nego što se dostigne nivo koji može biti štetan po zdravlje. To odgovara otprilike 16 fileta tunjevine od 140 g.
Naučnici iz australijske vlade koji su sproveli ovo istraživanje istakli su da tačna količina zavisi od brenda tunjevine i težine osobe. Čak i najlošiji brend koji su testirali „nije bio toliko loš“ i malo je verovatno da će potrošači dostići gornje bezbednosne limite.
Prema važećim zakonima EU i Velike Britanije, limit za živu u tunjevini iznosi 1 mg/kg, dok je za druge ribe, poput bakalara, 0.3 mg/kg. U poređenju s tim, konzervisani losos ima mnogo niže nivoe žive, sa prosečno 0.05 mikrograma žive po gramu, prema Global Salmon Initiative.
FDA ima malo drugačije merilo, ograničavajući količinu žive u ribi na 1.0 delova po milion (ppm). Ova granica je postavljena deset puta niže od nivoa povezanih sa negativnim zdravstvenim efektima, tvrdi agencija.
Rob Hobson, registrovani nutricionista i autor knjige Unprocessed: Your Family Life, naglašava da je bezbedno jesti „laganu tunjevinu“ dva do tri puta nedeljno i poziva ljude da konzumiraju raznovrsne vrste ribe.
Živa se prirodno akumulira u ribama, školjkama i životinjama koje jedu ribu. Viši nivoi se nalaze u ribama na vrhu hranidbenog lanca, uključujući marlin, ajkulu i sabljarku.
Drugi izvori žive mogu biti stomatološke plombe. Prekomerna izloženost živi može oštetiti mozak, srce, bubrege, pluća i imunološki sistem. Ako se metal nalazi u krvotoku nerođenih beba ili male dece, može oštetiti njihov nervni sistem, otežavajući im razmišljanje i učenje.
Loš periferni vid
Trnce
Nedostatak koordinacije
Loš govor, sluh ili ravnotežu
Slabost mišića
Kod zdravih osoba, nivo žive treba da bude manji od 10 ng/mL. Prema podacima Aljaske, jedna porcija halibuta, ling bakalara ili lososove ajkule može premašiti tu granicu.
Uzimajući u obzir sve ove informacije, važno je pažljivo pristupiti konzumaciji ribe, uzimajući u obzir potencijalne rizike i koristi, kako bismo zaštitili svoje zdravlje i zdravlje budućih generacija.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
