0
Zvuči kao detinjasta pogreška, ali iznenađuje broj odraslih koji često ne razlikuju levu i desnu stranu, a naučnici tek sada počinju da shvataju zašto se to događa.
Kada je britanski neurohirurg Henri Marš seo pored kreveta svog pacijenta nakon operacije, imao je težak zadatak: morao je da mu kaže da je pogrešio. Pacijent je imao uklješteni živac u ruci zbog čega je morao na operaciju, a Marš je slučajno otvorio živac na pogrešnoj strani njegove kičme.
Lekarske greške često se tiču obavljanja operacija na pogrešnoj strani tela: davanje injekcije u pogrešno oko, biopsija pogrešne dojke. Ti događaji pokazuju nam da, iako mnogi od nas još kao mali nauče da razlikuju levo i desno, neki, i u odrasloj dobi, ne uspeju to da savladaju, piše BBC.
Za neke od nas je razlika levo-desno jednostavna kao i razlika gore-dole, ali značajna manjina – otprilike jedan od šestoro ljudi, kaže nedavna studija – ne može brzo da raspozna levu stranu od desne. Čak i oni koji veruju da nemaju problema mogu pogrešiti ako ih nešto ometa.
“Niko neće pogrešiti pri izjavi da je nešto ispred ili iza, gore ili dole,” kaže Ineke Van der Ham, profesorka neuropsihologije na Univerzitetu Lajden u Holandiji, a prenosi N1 Zagreb. Ali razlikovanje leve i desne strane je nešto drugo, dodaje. “Stvar je u simetriji, ako se okrenete, sve će biti na suprotnoj strani. To je ono što ljude buni.”
Razlikovanje leve i desne strane zapravo je poprilično kompleksan proces, u kojem učestvuje naše pamćenje, jezik, vizuelno i prostorno procesuiranje, kao i mentalna rotacija. Istraživači tek sada počinju da shvataju šta se tačno događa u našem mozgu dok pokušavamo razlikovati levo od desnog i zašto je ta radnja za neke vrlo jednostavna, a za neke predstavlja izazov.
“Neki pojedinci to mogu da učine bez razmišljanja, automatski,” kaže Džerard Gormli, lekar i klinički profesor na Univerzitetu u Belfastu u Severnoj Irskoj. “Drugi moraju da prođu određeni proces.“
Kako bi razumeo što se događa pri tom procesu, Gormli i njegovi kolege sproveli su istraživanje na studentima medicine gde su ispitali njihova iskustva u razlikovanju leve i desne strane.
Pročitajte još:
“Prvo morate da se orijentišete u sebi,” objašnjava Gormli. Ako se to ne dogodi automatski, neki učesnici opisali su kako koriste razne trikove – prstima oblikuju slovo L, prisećaju se kojom rukom pišu ili sviraju gitaru. “Neki ljudi koristiće tetovaže ili pirsinge koje imaju.”
Takođe, morate dokučiti koja strana je leva ili desna iz tuđe perspektive, što znači da se morate mentalno rotirati kako biste gledali u istom smeru kao i druga osoba.
“Ako gledam u nekog, moja leva ruka biće na istoj strani kao i njegova desna,” kaže Gormli. “Ta ideja mentalnog rotiranja stvara dodatni sloj komplikacija.”
Druga istraživanja su pokazala da je ljudima lakše da procene da li prikazuje neka slika levu ili desnu ruku ako zamisle rotaciju vlastitih ruku.
Istraživanje koje su objavili Van der Ham i njene kolege 2020. pokazalo je da oko 15 odsto ljudi imaju problema s razlikovanjem leve i desne strane. Gotovo polovina od 400 ispitanika rekli su da koriste trikove s rukama kako bi pomogli sebi da „pogode“ koja strana je koja.
Istraživači su koristili takozvani Bergenov test razlikovanja leve i desne strane, kako bi bolje shvatili kako ti trikovi funkcionišu. Učesnici su gledali u crteže čovečuljaka s rukama u različitim pozicijama, i morali da odrede koja ruka je leva, a koja desna.
“Čini se jednostavno, ali poprilično frustrira ako morate to da uradite na stotinu crteža što brže možete,” kaže Van der Ham.
“Mnogo je zavisilo od toga kako su crteži izgledali,” objašnjava ona. “Ako ste gledali u crtež potiljka, čovečuljak je gledao u istom smeru kao i vi, što znači da ste strane mogli da odredite mnogo brže i tačnije.”
Ako je na crtežu čovečuljak prikazan spreda s prekrštenim rukama, učesnici su takođe dobro reagovali.
“To nam govori da je telo zaista uključeno u ceo ovaj proces,” kaže Van der Ham.
Nije jasno zašto svi nemaju podjednake veštine razlikovanja leve od desne strane, iako istraživanja pokazuju da asimetrija tela može imati veze: što vam je telo asimetričnije, na primer po pitanju dominantne ruke, to će vam biti lakše da razlikujete levu stranu od desne.
“Ako je jedna strana vašeg mozga malo veća od druge, imaćete više uspeha pri razlikovanju lijevog od desnog,” kaže Gormli.
Ali to takođe može biti nešto što smo naučili u detinjstvu, dodaje Van der Ham.
“Ako pustite decu da sami šetaju ispred vas i donose odluke o smeru, imaće bolju prostornu orijentaciju kasnije u životu.”
Iako je mnogo svakodnevnih situacija gde je važno razlikovati levo od desnog, u nekim situacijama to je od životne važnosti. Neurohirurg Marš s početka članka uspio je da ispravi svoju grešku, ali ako bi hirurg izvadio pogrešan bubreg ili amputirao pogrešnu nogu, na primer, posledice bi bile tragične.
Medicina nije jedino polje gde takve greške mogu praviti razliku između života i smrti: moguće je da je potonuću Titanika doprinela činjenica da je kormilar brod okrenuo u pogrešnom smeru.
I dok neki ljudi moraju da ulože više truda u razlikovanje leve od desne strane, svako od nas može pogrešiti, kaže Gormli i dodaje da se nada kako će svest o tome koliko je lako pogrešiti umanjiti stigmu koju osećaju oni koji s tim imaju problema.
“Kao zdravstveni radnici, mnogo vremena provodimo označavajući prostorne orijentacije: proksimalno, distalno, superiorno, inferiorno… ali ne obraćamo previše pažnje na levo i desno,” kaže on. “Zapravo je od svih prostornih orijentacija upravo ta najkompleksnija.”
***
Bonus video: Ruski eksperiment koji su tinejdžeri izdržali dva sata
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
