2
Od zeolita do srebrne vode
U želji da poboljšaju ili sačuvaju zdravlje mnogi odu predaleko, pa koriste preparate i supstance koje zapravo mogu više da odmognu nego da pomognu.
Otuda pitanje koje su najveće prevare kojima se Srbi „leče“.
Već dugo slušamo kako se mineral zeolit preporučuje za detoksikaciju organizma, a i u poslednje vreme – čak i posle preležanog kovida 19. Zašto to može da bude vrlo opasno, za portal Nova.rs je objasnila biohemičarka Sanja Vujčić.
„Naš organizam je tokom evolucije razvio odličan sistem za eliminaciju toksina – jetru, bubrege, gastrointestinalni trakt, kožu i pluća koji zajednički rade da iz organizma izbace sve ono što mu ne treba – neželjene supstance. Prodavci magle su najpre zloupotrebili reč toksin i, dok se u klasičnoj medicini toksinima smatraju otrovi prirodnog porekla, njima je toksin sve – od mikroorganizama, preko teških metala, do gasova“, kaže Sanja Vujčić.
Ona upozorava i šta može da bude ako nekontrolisano uzimamo sve što nam se ponudi kao lekovito pomagalo.
„Ljudi često pogrešno shvate ulogu različitih adsorbensa (supstanci koje na prolazu kroz dikgestivni trakt mogu da vežu toksine), pa ne shvate da isti ti adsorbensi ne vezuju samo toksine već svašta drugo, uključujući vitamine.“
A to može da ima loše posledice.
„Time njihov unos može sprečiti da vitamin koji ste pojeli ikada dođe do ciljnih organa (tj. mesta gde treba da deluje). Zato se i unose prilikom trovanja (a svi znamo da trovanje ne prolazi bez simptoma), a produžena primena može biti opasna.“
Pročitajte još:
Dakle, zeolit može da bude vrlo opasan.
„Toksičnost je zaista dokazana, potvrđena u studijama, a nijedno magično svojstvo lečenja dijabetesa, akni ili neplodnosti nije ni pretpostavljeno, a kamoli dokazano u nauci. Međutim, ljudi vrlo često zaboravljaju da je uglavnom doza to što čini nešto toksičnim i da je rizik od unošenja ovakvih supstanci uglavnom kumulativan, tj. svaki rizik se sabira sa onim iz prošlosti. Drugim rečima, što ste više zeolita uneli u organizam – veća je šansa da izazovete tumorsku promenu ćelije.“
I onda je jasniji odgovor na pitanje da li organizam treba čistiti zeolitom.
„Ne. A da li ćete naškoditi sebi ako to ipak učinite? Možda, zavisi koliko se vaš organizam bori od štetnih supstanci i mutacija. Pustite svoje unutrašnje organe da rade svoj posao i trudite se da jedete raznovrsnu ishranu, izbegavate emotivni i fizički stres i spavajte dovoljno“, zaključuje biohemičarka Sanja Vujčić.
Malo-malo, pa nam na internetu iskoči reklama za srebrnu vodu, komercijalni proizvod koji navodno sadrži mikroskopske ljuspice čistog srebra i pomaže kod raznih tegoba. Često se reklamira kao antibakterijski agens. Neki tvrde da može brže da izleči prehladu, da ojača telo, ali da čak da leči rak ili HIV.
I eto razloga za crvenu lampicu.
Kako pišu na sajtu health line, 1999. godine (i ponovo 10 godina kasnije), Uprava za hranu i lekove (FDA) objavila je saopštenje u kojem se navodi da nema dokaza koji bi ukazivali na jasnu zdravstvenu korist srebrne vode.
koloidnog srebra, odnosno takozvane srebrne vode.
Umesto toga, postoje dokazi o nekim rizicima povezanim sa upotrebom koloidnog srebra. Nacionalni instituti za zdravlje (NIH) upozoravaju da ljudi koji uzimaju koloidno srebro mogu zapravo da naruše svoje dugoročno zdravlje zbog proizvoda koji ne poboljšava imunitet niti podstiče zarastanje.
Navodno, čuvarkuća otklanja razne tegobe, pa se vekovima koristila za lečenje kožnih bolesti, za lečenje problema s očima, upala ušiju.
Čuvarkuću i danas mnogi koriste kao lekovitu biljku, a veruje se da je efikasna zbog svog hemijskog sastava. Uvreženo mišljenje je da ima protivupalna i diuretička svojstva. Veruje se da sok iz lišća čuvarkuće može otopiti cerumen i ublažiti bol.
Međutim, lekari napominju da probleme sa ušima ne treba lečiti ovom biljkom jer je veliko pitanje kako će telo, posebno, recimo, oštećena služokoža, reagovati na sastojke iz neke biljke.
Naime, osim toga što lekari svakodnevno u praksi imaju slučajeve vađenja raznih stvari iz nosa i uha deteta koji tu završe u igri, nisu samo mališani ti koji moraju da budu oprezni. I odrasli često završe u ordinaciji ORL lekara jer su se sami lečili koristeći razne biljke za tretiranje bolova u ušima ili sinusima.
Kako je istakao prof. dr Dušan Milisavljević sa Klinike za ORL Kliničkog centra Niš, problemi se javljaju kod one grupe odraslih ljudi koji još uvek veruju da će nešto „na prirodnoj bazi” da im zaleči problem.
„Oni se najčešće leče srpskom srednjovekovnom medicinom. Na primer, za lečenje zapaljenja sinusa u nos stavljaju morsku dinju ili morski krastavac, a u ušni kanal, ako ih boli taj deo tela, sipaju ricinusovo ulje i guraju biljku čuvarkuću, beli luk ili neke trave. To su sve metode nadri-lekara. To je po zakonu kažnjivo. To nikako ne smeju da rade, već ako imaju problem, treba da odu do najbliže ORL ambulante kako bi stručnjak proverio šta im se dešava. Često se dešava da ljudi dođu kod lekara kad im se pojavi reakcija organizma na morsku dinju ili krastavac koji su stavili u nos. To alergijski deluje na sluzokožu nosa kod velikog broja ljudi, pa pomoć traže zbog otoka, otežanog disanja… Zato savetujemo da to ne koriste“, naglasio je dr Milisavljević za Politiku.
I njegove kolege striktno savetuju da se izbegavaju narodni lekovi poput čuvarkuće da bi se zapravo smanjio rizik za infekciju i pojavu neprijatnih tegoba.
Naime, u slučaju infekcije spoljašnjeg uha nikako nije preporučljivo da se sipa bilo kakvo sredstvo u uho jer to može da prikrije pravu sliku oboljenja i da ORL lekaru potom oteža dijagnostiku.
A nelečena upala srednjeg uha može da prouzrokuje brojne komplikacije poput infekcija koštanog dela zadnje strane lobanje iza uva, slabljenje ili čak gubitak sluha, paraliza facijalnog nerva.
Zbog neznanja, nemoći, nedostaka pravog leka, zbog toliko toga, mnogi u sodi bikarboni vide spas i za najteže bolesti. Onda malo-malo čujemo da pomaže i kod kancera.
Ima li ikakve istine u tome, za portal Nova.rs je pričao prof. dr Vladimir Kovčin, internista onkolog.
„To nije nikakva ni zvanična metoda niti ispitana metoda. Nema mnogo podataka da je rađeno utemeljeno istraživanje o tome pomaže li soda kod kancera.“
Pročitajte još:
Doktor kaže da se soda bikarbona koristla za ublažavanje tegoba od povećane kiselosti u želucu, ali da je i to danas zastarelo. Zato napominje da se priča o sodi bikarboni i lečenju raka može naći jedino na internetu.
A odakle zapravo uverenje da soda može biti lek za rak?
„To je verovatno vezano za pH vrednost krvi. Međutim, vi da biste promenili pH vrednost krvi, ne možete da uzimate nešto na usta jer sve to prođe želudac. Na primer, soda bikarbona koju uzmete na usta, prolazi kroz želudac i neutrališe se želudačnom kiselinom. Stoga, da biste promenili pH krvi, morate da nešto date venski. A bikarbonati kao elektroliti se dodaju u pojedinim slučajevima venski, ali to je strogo kontrolisano u metaboličkim jedinicama kada je to neophodno. Zato sve to nema logike, a u velikim količinama može i da škodi“, priča doktor.
Upozorava i da probanje na svoju ruku može da bude štetno po klasično lečenje.
„Mnogi izgube jako puno vremena pokušavajući da se izleče na alternativne načine i odlažu lečenje zvanične medicine. Posle kad dođu kod lekara, već je kasno, bolest je uznapredovala i šanse da se bilo šta uradi su jako male. Tada dođu u situaciju da ne mogu da prime ništa od zvanične terapije jer je opšte stanje pacijenta toliko loše da ništa ne možemo da uradimo.“
Doktor ima još jednu poruku za sve one koji su uprkos svemu uvereni da soda i slične stvari rešavaju najteže bolesti.
„Kad pomenu nešto slično, pitam ih jel znate nekog ko je tako izlečen. Kažu uvek da ne znaju, ali da su čuli od nekog tamo da jeste. Onda poručim – dajte mi jednoga koji jeste – da vidimo, možda vredi o tome pričati. Ali toga nema.“
Jedan od preparata koje možete da nađete u apoteci je i aktivni ugalj, a koji se često pominje kad se govori o izbacivanju otrova iz tela.
Aktivni ugalj se unosi u organizam oralno, tj. kapsulama koje se piju. Mnogi ih koriste i u vidu praha koji nanose na lice ili zube.
Ali važno je napomenuti da jednom unesen aktivni ugalj u naš želudac se ne prebacuje iz želuca u naš sistem, nego se putem stolice izbacuje napolje, pišu doktori Ivana i Ivan Đurić na svom sajtu Saveti lekara.
Jednom unesen u želudac, aktivni ugalj se ponaša kao sunđer koji svojim porama upija štetne materije.
A kada ih upije, s obzirom na to da se ne prebacuje u naš organizam, štetne materije se s ugljem izbacuju stolicom napolje. Zato se često pominje kao pomoć kod trovanja.
Ali nije lako naći ciljano istraživanje koje jasno pokazuje da je aktivni ugalj baš dobar za sve, kao što mnogi tvrde.
Ako sumnjate da ste se trovali lekovima ili bilo čim drugim, imajte u vidu da morate da odete kod lekara na pregled.
Pritom, aktivni ugalj može da oboji stolicu u crno, što može da prikrije neko krvarenje iz digestivnog trakta.
Može dovesti do zatvora, pa ga ne treba uzimati sa lekovima koji takođe do toga dovode.
Može da dovede do slabljenja zuba i njihovog bojenja.
Ako imate terapiju za neku hroničnu bolest (pritisak, angina pektoris… ), imajte u vidu da aktivni ugalj može da smanji preuzimanje leka i time vas dovede u opasnost od pogoršanja vaše osnovne bolesti.
Posebno mesto u svemu u poslednje vreme ima jod. Zbog pretnji nuklearnim napadom o kojima sve češće slušamo, nemir i strah se šire planetom, a tablete joda pominju se kao lek protiv radijacije.
Kakvu ulogu ima kalijum-jodid kod nuklearnih zračenja, ali i koliko je opasno ako se uzima na svoju ruku, za Novu je pričao prof. dr Radan Stojanović, farmakolog.
Za početak profesor govori kada je jod u tabletama opravdano uzimati.
„Ljudi su očigledno u strahu od eventualnog nuklearnog sukoba i kontaminacije koja može doći nakon toga. Hipoteza je da se radioaktivni jod oslobodi u atmosferu, mi ga možemo udahnuti, on može doći u krvotok, a na kraju taj jod može doći do štitne žlezde. Tada su moguća oboljenja štitne žlezde, a najgora varijanta je karcinom štitne žlezde. Suština uzimanja kalijum-jodida je u tome da se taj jod iz tableta oslobodi, da ga naša štitna žlezda preuzme, da se ona njime napuni i samim tim da nema prostora da preuzme bilo koji drugi jod, pa ni onaj radioaktivni iz potencijano zagađenog okruženja.“
Profesor ističe da ta jedna doza kalijum jodida deluje 24 sata.
„Zavisi kolika je efikasnost tih tableta, koliko je vremena proteklo od izlaganja štetnim materijama do uzimanja tablete jer potrebno je uzeti što pre u prvih sat, dva vremena od izlaganja. Bitna je i količina radioaktivnog joda kojoj je čovek bio izložen.“
I Svetska zdravstvena organizacija ističe da se u slučaju nuklearnog akcidenta, kalijum jodid koristi za zaštitu ili blokiranje štitne žlezde od zračenja. Međutim, SZO obično ne preporučuje upotrebu kalijum jodida za odrasle starije od 40 godina.
„Stariji od 40 godina nisu ranjiva grupa jer se kod njih retko javlja karcinom štitaste žlezde“, kaže prof. dr Stojanović.
S druge strane, oni koji u panici misle da će jedna tableta kalijum jodida rešiti sve eventualne probleme s nuklearnim zračenjem, treba da znaju jednu važnu stvar.
„Taj jod ne štiti od drugih opasnih otpadnih materija poput plutonijuma, cezijuma, uranijuma. On štiti samo od joda i samo štitnu žlezdu, ne i druge organe.“
Profesor takođe ističe da ne sme da se pretera sa dozom, a to je posebno važno budući da jedna doza deluje samo 24 sata.
„Ne možemo, recimo, jod svaki dan uzimati preventivno, pogotovo ne mala deca, odojčad. Trudnicama i starijima takođe lekar treba da prepiše dozu. Postoji i rizik od interakcije kalijum jodida sa drugim lekovima, recimo, sa vašom redovnom terapijom. Zato je konačni zaključak – kalijum jodid ne može da ima neku posebno veliku korist, a može da načini štetu ako se uzima na svoju ruku. U svakom slučaju, treba ga uzimati samo po savetu preporučenih ljudi u preporučenim dozama. Zato je bolje ne voditi se histerijom koja zavlada oko mnogih lekova i preparata jer mnoge stvari mogu da načine više štete nego koristi ako se stihijski uzimaju.“
BONUS VIDEO: Oprezno sa melatoninom: Katarina Bajec upozorava na lekove za nesanicu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
