1
Lipa, trave, kopriva, ambrozija, sve to buja u ovo doba godine, a za one koji se pate sa alergijama to znači – neumornu kijavicu, suzne naduvene oči i nos, grebanje u grlu. Zato treba znati kako izgleda kalendar alergena, tj. kad su koje biljke aktivne u toku godine, šta najviše izaziva alergijsku kijavicu, kao i šta pomaže.
Među najvećim alergenima svakako je polen, a prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u ovom periodu aktuelni su poleni trava, ambrozije, lipe, koprive, pelina, kiselice, bokvice.
Iz ove agencije ističu da polenova zrna kod više od 20 odsto ljudske populacije izazivaju alergijske reakcije poput bronhitisa, konjuktivitisa, dermatitisa, polenske kijavice. To znači da svaki peti čovek ima problema sa ovim alergenom.
Kod nas se njegova koncentracija u vazduhu za 25 biljnih vrsta drveća meri od početka februara do kraja oktobra, dakle dok njegova emisija traje kod nas, i to na brojnim lokacijama u Srbiji.
A kako se manifestuje alergijska kijavica, ali i šta može da pomogne kod mučnih alergijskih reakcija za portal Nova je govorila prof. dr Sanvila Rašković, alergolog.
„Uobičajeni simptomi su svrab u nosu, učestalo kijanje, sekrecija iz nosa, svrab u očima, grepkanje. Nekoga svrbe uši iznutra, a nekoga grebe grlo“, priča doktorka i dodaje da drugih neuobičajenih tegoba osim toga uglavnom nema.
Ipak, česte su propratne pojave, odnosno posledice poput problema sa spavanjem, manjkom koncentracije.
Kod lečenja alergijskih kijavica najvažnije su tri stvari, ističe doktorka.
„Prvo treba izbegavati alergene. To nije tako lako, i kad smo u četiri zida, oni uđu u kuću. Ipak, ako imate tegobe, nije preporučljiv boravak u parku baš u sezoni alergija. Smanjite boravak u prirodi. Nezgodno je ako stanujete tamo gde su u blizini korovi, napuštena gradilišta. Tamo gde je manje rastinja, a više betona, manje smeta.“
I mada na prvi pogled deluje da se sa alergijom pate uglavnom oni koji odu u prirodu, veći problem očigledno mogu da budu veliki gradovi poput Beograda.
Naime, uzorci iz urbanih oblasti razlikuju se od ruralnih. Brojna zagađenja u velikim gradovima predstavljaju otežavajuće okolnosti za osobe koje su alergične na polen jer se polen vezuje za čađ, prašinu i ostale aerozagađivače, poručuju iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Pritom, doktorka Rašković kaže da je zbog svega toga moguće da pored onih gornjih disajnih tegoba neko ima i pridruženu alergijsku astmu, pa su mogući i kašalj, gušenje, pištanje i sviranje u grudima. Ipak, kako kaže doktorka, srećom je mnogo više osoba koje imaju samo alergijsku kijavicu.
Pročitajte još:
I pošto je nemoguće izbeći alergene u potpunosti, tu je terapija lekovima.
„Postoji grupa lekova koji se zovu antihistaminici. Tu je pet, šest novih preparata koji su odlični, a i nesedativni su, tj. ne uspavljuju. Onda osoba može da radi, da vežba, da spava normalno, a ne da mu se spava ceo dan“, priča doktorka Rašković.
Ona napominje da ovi lekovi nekad ne mogu da pomognu sami bez lokalne primene nazalnih glikokortikoida. To su sprejevi, pumpice za nos, ali to nisu sprejevi za nos koje kupujemo u apoteci kad nam se nos zapuši.
„Ovi sprejevi za alergiju mogu da se koriste do mesec dana, nekad i duže. Recimo, sad kad je sezona, pacijent može da prska mesec, dva, pa posle do jeseni da bude miran, dok se ne pojavi ambrozija. Ovi sprejevi se u toku godine mogu koristiti više puta po mesec dva.“
Doktorka preporučuje i rastvore morske vode.
„To su hipertoni rastvori, dakle, gušči su od vode i oni se prskaju u nos. Morska voda u spreju se prska jer ona vlaži sluznicu i deluju povoljno, smiruju zapaljenje.“
Treća bitna stavka u lečenju alergije je imunoterapija.
„Alergolozi određuju ko je za tu terapiju, vrlo je komforno za pacijenta, ali samo lekar može da kaže ko ima indikacije za ovaj vid lečenja“, zaključuje doktorka.
Stoga, svi oni koji imaju ovaj problem, iako ne mogu sasvim da se sačuvaju od alergena, neka potraže savet lekara. Odgovarajuća terapija će makar smanjiti tegobe.
Aplikacija za praćenje polena
Aplikacija xEco Alergeni polen, čiji je autor Dejan Lekić, član stručnog saveta NEA, prikazuje podatke o koncentracijama alergenog polena u vazduhu na 25 lokacija u Srbiji. Stanje na svakoj lokaciji predstavljeno je Indeksom zasićenja vazduha alergenim polenom koji se rangira u pet kategorija i time, kroz lako razumljiv indikator, jednoznačno određuje nivo rizika od razvoja alergijskih reakcija. Aplikaciju možete preuzeti u Google prodavnici ili kao Windows desktop aplikaciju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Delta soj
