Kad će nam trebati nove vakcine protiv korone

Zdravlje 30. mar. 202111:37 > 11:53
Podeli:
novi soj korona vakcinacija
Vakcinacija u Belexpo centru Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Istraživanja stručnjaka govore da bi novi sojevi virusa mogli da se pojave u zemljama gde nije dovojlno populacije vakcinisano, pa da će nam zbog toga nove vakcine, na svetskom nivou, trebati u narednih godinu dana.

Naš svet ima oko godinu dana, možda i manje, do trenutka kad postojeće vakcine protiv kovida više ne budu efikasne, pa će nam zatrebati nove, modifikovane, pre svega zbog mutacija virusa, piše Gardijan na osnovu prognoza epidemiloga, virusologa i infektologa iz celog sveta.

Naučnici uveliko upozoravaju da je pobeda nad kovidom na duže staze jedino moguća uz globalnu vakcinaciju. U suprotnom, javljaće se novi i novi sojevi koji se lakše prenose, smrtonosniji su i otporniji na vakcine.

Pročitajte još:

Stručnjaci iz 28 zemalja, sa prestižnih instituta poput Džons Hopkinsa i Jejla, kazali su da će se ove prognoze ostvariti za oko godinu dana, dok je trećina njih pretpostavila da nam taj sumorni scenario sledi već za oko devet meseci. Čak 88 odsto lekara, od 77 njih koji su bili deo ove velike studije, smatra da mali obuhvat vakcinacije podrazumeva da su velike šanse za pojavu sojeva otpornih na vakcine.

„Nove mutacije se javljaju svakog dana. Ponekad nađu prostor za sebe, da se izdvoje i budu dominantni u odnosu na druge. Ti sojevi mogu da se šire brže i zavaraju imunski odgovor. I ako ne vakcinišemo ceo svet, ostavljamo prostor za sve više novih mutacija za koje će nam trebati nove doze vakcina“, kazao je Greg Gonzalves, epidemiolog sa Univerziteta Jejl.

Dosadašnje vakcine koje su odobrene protiv kovida spoj su starih i novih tehnologija. Posebno je interesantan mRNA pristup kojim su se vodile kompanije Fajzer/Biontek i Moderna. One bi mogle da se prilagode novim sojevima u nekoliko nedelja ili meseci, ali problemi s proizvodnjom su uvek mogući. Problem je i što ove vakcine nisu tek tako dostupne siromašnijim zemljama, i zbog cene i zbog posebnih uslova skladištenja.

Ne ohrabruje to što su bogate zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije jednu dozu dale najmanje četvrtini svog stanovništva i obezbedile stotine miliona zaliha, dok su, recimo, Južna Afrika i Tajland vakcinisale jedan odsto svog stanovništva.

„Plan je da se preko sistema Kovaks do kraja godine vakciniše 27 odsto populacije siromašnijh zemalja, ali pitanje je da li će to biti realno izvodljivo, a nije ni dovoljno“, kaže Maks Loson iz Alijanse za vakcine i dodaje da je loše to što ne shvatamo koliki je problem to što vakcinacija nije jednaka u celom svetu.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar