Dr Tešanović: Kako pružiti prvu pomoć - korak po korak

Piše: Tijana Tešanović, doktorka medicine, DokTok lekarkaPrva pomoć predstavlja skup mera i postupaka kojima se spašava život i sprečava dalje pogoršanje zdravlja povređenih i obolelih osoba. Sprovodi se na licu mesta ili na nekom bezbednijem mestu od mesta nastanka povrede ili bolesti.

Ko može sprovesti prvu pomoć?

Za razliku od hitne medicinske pomoći, koju pružaju zdravstveni radnici posebno za to obučeni, prvu pomoć može pružiti bilo koja osoba koja se nađe na mestu nesreće, bez obzira na uzrast, pol, obrazovanje, ukoliko poseduje znanja i veštine za pružanje prve pomoći.

Zašto je važno sprovesti prvu pomoć?

Nesreće se dešavaju svuda oko nas: u radnoj sredini, kući ili na javnim mestima. Često se ne mogu prevideti, niti sprečiti, a najveći broj smrtnih ishoda se dešava upravo u prvim sekundama i minutima nakon nesreće ili povrede - prema statistici čak 45%. Prva pomoć je stoga od neprocenjivog značaja za povređenog u nesreći ili nekoj vanrednoj okolnosti, jer smanjuje smrtnost, invalidnost i druge komplikacije povreda.

Kako uopšte pružiti prvu pomoć?

-Prvo obezbeđujemo mesto nesreće ili izvlačimo unesrećenog na bezbednije mesto od mesta nesreće. Prvu pomoć možemo pružiti samo ako smo i sami bezbedni!-Proveravamo stanje svesti, tako što dozivamo unesrećenog (,,Gospodine, da li me čujete?’’) i lagano prodrmamo za ramena.-Proveravamo vitalne funkcije (disanje, puls). Prvo proveravamo prohodnost disajnih puteva, tako što otvorimo usta unesrećenom i pogledamo da li ima stranih tela, koja onemogućavaju disanje. Zatim ,,gledamo, slušamo i osećamo’’ da li diše – uho primaknemo ustima unesrećenog (slušamo da li diše), dlan stavimo na grudni koš (osećamo da li se pokreće grudni koš) i gledamo u grudni koš da vidimo da li se pokreće.-Proveravamo puls nad krvnim sudovima vrata jagodicama drugog, trećeg i četvrtog prsta šake.-Pozivamo hitnu pomoć i počinjemo reanimaciju unesrećenog ukoliko ne diše i nema puls. Prste obe šake prepletemo i dlanovima vršimo pritisak na grudnu kost u ritmu rada srca, dok su laktovi ispruženi. Ovaj postupak se zove masaža srca. Ukoliko osoba ne diše, dajemo veštačko disanje tako što palcem i kažiprstom podignemo bradu i otvorimo usta unesrećenom, a palcem i kažiprstom druge šake zapušimo nosnice unesrećenom, svojim usnama obuhvatimo usta unesrećenog i uduvavamo vazduh u njegove disajne puteve. Istovremeno posmatramo da li se grudni koš podiže. Odnos masaža srca i insuflacije vazduha je 30:2.-Zaustavljamo krvarenje ukoliko unesrećeni krvari i to pritiskom prstima, šakom, ili nekim priručnim sredstvom. Samo u slučaju traumatske amputacije, koristi se poveska.-Prva pomoć se sprovodi sve dok se vitalne funkcije ne uspostave, dok se ne utvrde sigurni znaci smrti ili dok ne stigne hitna medicinska pomoć.Adekvatna obuka što većeg broja građana, a naročito učesnika u saobraćaju, za pružanje prve pomoći je izuzetno važna, jer čini zajednicu snažnijom, bezbednijom i sigurnijim mestom za život.Svetski dan prve pomoći obeležava se 11. septembra. Tada organizacije Crvenog krsta svuda u svetu teže da skrenu pažnju na važnost poznavanja prve pomoći, kako za svakog pojedinca, tako i za društvenu zajednicu.Pomoći unesrećenom i spasiti život, je krajnje human gest, kao i moralna i građanska dužnost svakog ko se nađe na mestu nesreće. Savladaj prvu pomoć, spasi život i postani heroj!***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram