0
Povodom Svetskog dana zdravlja otkrivamo šta je najbolje raditi u sezoni gripa. Prave savete daje Doktok lekarka Nataša Jovanović.
Piše dr Nataša Jovanović, pedijatar
Sezona gripa (Influenza) uobičajeno traje od kasne jeseni do ranog proleća. Najveći broj bolesnih bude oko mesec dana nakon otkrivanja prvog pozitivnog pacijenta, kod nas je virus influence potvrđen 15.decembra, tako da punu sezonu gripa među decom imamo kada se vrate sa zimskog raspusta, od sredine februara do sredine aprila. Poslednje dve godine praktično nismo ni imali grip zbog Covid epidemioloških mera (radilo se od kuće, nastava je bila online, nije bilo putovanja ni okupljanja, svi su nosili maske), međutim, vraćanjem uobičajenom načinu života vratile su se i tradicionalne zimske respiratorne infekcije : rinovirus, adenovirus, RSV, parainfluenza, pa i grip.
Grip obično počinje iznenadnom visokom temperaturom u večernjim časovima, praćenom malaksalošću, glavoboljom, jezom i drhtavicom. Potom sledi bol u grlu, zapušen nos, suvi nadražajni kašalj. Temperatura je visoka, oko 39C, teško se obara, najčešće traje tri, četiri dana. U prvim danima bolesti deca se žale na mijalgije – bol u rukama i nogama, leđima, do te mere da jedva ustaju iz kreveta, a oko 10% ima bol u trbuhu, povraćanje i proliv. Pri prvom pregledu obično vidimo „crveno grlo“ sa bolnim uvećanim žlezdama na vratu, „ zakrvavljene oči“, sekret u nosu, deca pričaju promuklo , kašlju suvo i nadržajno ali nalaz nalaz na plućima najčešće bude potpuno uredan.
Iako je temperatura u gripu uobičajena, deca mogu imati grip i bez povišene temperature, sa simptomima obične prehlade. Inkubacija ( vreme od kontakta sa zaraženim do ispoljavanja prvih simptoma) kod gripa je dva do tri dana, ali su deca zarazna i dan pre nego što se pojave prvi simptomi, i u narednih 7 dana (mlađa deca i duže). Stoga školarce sa gripom treba „povući iz škole“ na najmanje sedam dana. Školska deca i najčešće obolevaju od gripa i ujedno su i najznačajniji prenosioci virusa pa nam u ambulanti često prijavljuju da je „pola razreda bolesno“.
Najveći procenat dece se potpuno oporavi za nekoliko dana, međutim grip treba „odležati“ , dok temperatura bar jedan celi dan ne bude ispod 37C. Mirovanje u krevetu i povećan unos tečnosti i naparavanje su prva terapija, uz obaranje temperature ibuprofenom ili paracetamolom. Savetuju se lagani obroci, domaća pileća supa, beli luk, med, propolis, borovnice, kupine, maline, aronija, plod crne zove ( može i u obliku koncentrovanog ekstrakta, npr . Sambucus sirup ili domaćih sirupa od plodova crne zove). Antivirusna terapija ( oseltamivir ) će biti preporučena pacijentima koji su u većem riziku da naprave teži oblik bolesti, što procenjuje lekar.
U krvnoj slici je tipično da leukociti budu niski, uz niske neutrofile i niske trombocite, a CRP i sedimentacija budu uredni. Postoje brzi antigenski testovi na grip ( influenza A i B), koji se rade po istom principu kao Covid testovi, a može se tražiti i PCR analiza na Influenzu, posle dve nedelje od početka bolesti i nivo antitela na virus gripa. U praksi se testiranje retko radi jer lekar već na osnovu anamneze i kliničke slike može postaviti dijagnozu gripa, naročito kada ima u istom okruženju već nekoliko pacijenata sa potvrđenim PCR testovima na influenzu. Ukoliko se dete testira to treba uraditi u prva tri dana bolesti jer nakon toga opada senzitivnost, naročito antigenskih testova, pa daju lažno negativne rezultate.
Pročitajte još:
I grip se može komplikovati, naročito kod mlađih od dve godine i starijih od 65 godina i hroničnih bolesnika – u praksi se najčešće viđaju dehidratacije, akutne upale srednjeg uva, a kod starije dece sinuzitis. Oko 3% sve dece sa gripom dobije upalu pluća , obično najmlađa deca i deca sa hroničnim plućnim bolestima ( tipično budu par dana bez temperature pa se ponovo javi febrilnost preko 38C uz kašalj i malaksalost) , to su bakterijske komplikacije obično pneumokokom i stafilokokom, i zahtevaju brzo reagovanje antibiotskom terapijom. Kod male dece influenza se komplikuje i bronhiolitisom, laringotraheitisom, retko i febrilnim konvulzijama. Starija deca se žale i na bol u mišićima nogu, uz otežani hod, tipično oko 3-4 dana bolesti se ujutru probude i žale da“ne mogu da stanu na noge“, bole ih listovi, „klecaju im kolena“ – to je znak benignog akutnog miozitisa (virusne upale mišića) koja je česta u gripu, koji se potvrđuje laboratorijski povišenim vrednostima kreatin kinaze u krvi, i leči se simptomatski, pri čemu je najvažnije mirovanje u postelji.
Grip se leči u kućnim uslovima do četiri dana, do kada je očekivano da prestane temperatura, zaostaće kašalj i do 10 dana po povlačenju temperature. Ukoliko se povišena temperatura održava duže od 5 dana, ili nakon intervala od 2-3 dana bez temperature se ona ponovo javlja, ili se i nakon sedam dana od početka bolesti održava malaksalost i sve teže disanje (ovo može da bude simptom i respiratornog pogoršanja i miokarditisa) treba se ponovo javiti na pregled lekaru. Ukoliko se u kontrolnoj laboratoriji održavaju leukociti < 4,0×109/l, apsolutni neutrofili < 1,0×109/l i trombociti < 150×109/l to je znak težeg oblika gripa i dete treba bolnički lečiti.
Prevencija gripa je ista kao i za kovid: izolacija bolesnika bar sedam dana, nošenje maski, pranje ruku. Vakcinacija protiv virusa gripa koja se svake godine sprovodi početkom jeseni, naročito je korisna za osobe sa hroničnim bolestima kod kojih se očekuje teža klinička slika gripa.
BONUS VIDEO: Simptomi sezonskih bolesti
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
