0
Pisanje kredom po tabli, lupkanje viljuške po tanjiru, mljackanje, žvakanje ili hrkanje su zvuci koji nas sve nerviraju, a kod nekih ljudi izazivaju veoma intezivne emocionalne i fizičke reakcije
Iako mizofonija, kako se ovaj poremećaj stručno naziva, u međunarodnoj klasifikaciji bolesti još uvek nema status dijagnoze, lekari svedoče da se sve više ljudi žali na ove simptome.
„Zašto nastaje mizofonija, mi to još uvek ne znamo. Maltene svi ispitanici koji boluju od mizofonije i koji imaju taj problem, navode da već od ranog detinjstva počinju da budu iritirani nekim zvukom, i da im izazivaju vrlo jake emocije, u smislu iritacije, gađenja, čak i besa. Potom sledi i fizička reakcija na taj zvuk, bola, stezanja u grudima, ubrzanog rada srca, preznojavanja, što dovodi do želje pacijenta da pobegne iz te situacije“, objašnjava dr Ana Jotić, otorinolaringolog.
„Zapravo govorimo o averzivnom Pavlovljevom refleksu koji nastaje prilikom uznemirenosti i kada se čuje neki zvuk koji je ponavljajući. Ti zvukovi najčešće dolaze od bliskih osoba, da li su to roditelji, braća ili sestre“, navodi psiholog Uroš Rajković.
Okidači nisu uvek samo zvuci već i ono što osoba vidi. Pokret nogom ili otvaranje usta kod mizofoničara već može da izazove reakciju, što veoma utiče na njihov kvalitet života.
Prvi korak ka izlečenju je uspostavljanje prave dijagnoze.
„Rade se opsežna ispitivanja sluha da bi se mizofonija diferencirala u odnosu na neke druge poremećaje, kao što su tinitus, kao što je hiperakuzija, kao što je regurtman, kao što je auditivna neuropatija. Takođe, pacijente sa mizofonijom treba da pregleda neurolog da se isključe neka organska oboljenja, neki neurolaški poremećaji, ali takođe trebalo bi da ih pregleda i psiholog ili psihijatar, jer postoje neka psihijatrijska oboljenja koja su slična po simptomima, a nisu ista“, dodaje dr Jotić.
Zvuk škripanja krede po tabli mnogima nije prijatan, ali to ne znači da pate od mizofonije. Istraživanja pokazuju da u slučaju mizofonije, zvuci su samo okidač koji u mozgu, odnosno predelu koji kontroliše emocije, izaziva određene promene.
„Vrlo često su udružene anksioznost, depresija, kao i opsesivno kompulzivni poremećaj, čak su nekada i maskirani. Tako da je dobro u terapiji ovog sindroma zapravo obratiti pažnju na te slučajeve. Jedna od mogućnosti jeste, zapravo, psihoterapija koja bi otklonila ove stvari i dovela do toga da osoba sebe dovede u stanje relaksiranosti“, napominje psiholog.
„Dobra stvar je što je mizofonija u centru istraživanja zadnjih desetak, petnaest godina, i definitivno ćemo kako vreme napreduje biti pametniji. Obično su znači strategije usmerene na kognitivno bihevioralnu terapiju, na neke stimulacije zvukom, da bi se ti zvuci nekako suzbili ili stavili u drugi plan“, navodi otorinolaringolog.
Terapijom se simptomi znatno mogu ublažiti. Dok ne bude poznat put do potpunog izlečenja, lekari savetuju da se ljudima koji pate od mizofonije omogući život sa što manje iritantnih zvukova, prenosi RTS.
***
Bonus video: Najinteligentniji ljudi sveta
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
