Nisu svi suplementi za svakoga
Dodaci ishrani mogu da budu jako korisni, posebno kada je u pitanju nedostatak vitamina, ali to ne znači da su svi bez rizika i uvek efikasni. Mnogi mogu da izazovu štetne nuspojave i ne bi ih trebalo uzimati po svaku cenu, posebno ne na svoju ruku, smatraju stručnjaci.
Keli Džonson Arbor, toksikološkinja i medicinska direktorka u Nacionalnom centru za trovanje, kaže za portal EatThisNotThat sledeće za vitamin B-17:
„Ovaj vitamin zapravo sadrži amigdalin, koji se razlaže u cijanid u ljudskom telu. Iako se vitamin B-17 ponekad reklamira kao alternativni tretman za teške bolesti, češće se prepoznaje kao moćan otrov zbog stvaranja cijanida. Zabelećeni su ozbiljni, pa i fatalni slulčajevi zbog uzimanja ovog vitamina“, upozorava doktorka.
„Kurkuma se koristi kao prirodni lek protiv zapaljenja, infekcija i drugih zdravstvenih problema. Glavni aktivni sastojak kurkume, kurkumin, slabo se apsorbuje u ljudskom gastrointestinalnom sistemu, tako da se piperin (komponenta crnog bibera) često dodaje formulacijama kurkume kako bi se poboljšala njena apsorpcija u crevima. U jednoj studiji kurkumin nije bio detektovan u krvi ljudi kada se davao samo na usta, ali je dodavanje piperina povećalo bioraspoloživost za 2.000 odsto. U suštini, ako ljudi uzimaju kurkumu bez piperina, telo je ne apsorbuje. Na sreću, mnogi preparati s kurkumom sadrže i piperin kao sastojak“, kaže dr Keli Džonson Arbor.
„Dok suplementi gvožđa mogu biti od koristi osobama sa anemijom, korisnost ovog suplementa brzo opada za žene nakon 50 godina. Pritom, ovi suplementi mogu povećati rizik od Alchajmerove i srčanih bolesti, pa se savetuje da ih izbegavate nakon 50. godine. Gvožđa ima u nekim vrstama mesa, lisnatog povrća, pasulja i orašastih plodova“, navodi dr Džejkob Haskalovici.
„Vitamin B3 je poznat kao niacin. Koristi se za kontrolu nivoa holesterola kod pacijenata sa istorijom kardiovaskularnih bolesti. Međutim, on povećava rizik za razvoj niskog krvnog pritiska, što je štetno. Uzrokuje zamućenje vida povećanjem tečnosti u očima. Pored toga, niacin izaziva umor, mučninu i dijareju“, kaže dr Džordin Mastrodomeniko.
Folnu kiselinu lekari obično preporučuju trudnicama, ali dr Mastrodomeniko upozorava da inače sa njom treba pripaziti.
„Folati se ne preporučuju ženama u postmenopauzi jer smanjuju nivo plazme i pojačavaju valunge. Generalno, folna kiselina izaziva crevne smetnje kao što su mučnina, gasovi, bol u stomaku i nadimanje. Kod nekih ljudi izazivaju potpuni gubitak apetita, što dovodi do neravnoteže elektrolita i neuhranjenosti. Folati takođe povećavaju rizik za razvoj poremećaja spavanja i pamćenja.“
BONUS VIDEO: BAJEC: VELIKA JE GREŠKA DAVATI DECI SUPLEMENTE UMESTO VOĆA
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare