0
Doktor Jovan Raičević je podelio na Fejsbuku objavu u kojoj je napisao da bebama nije mesto na plaži, i time razbesneo mnoge roditelje u Srbiji.
Mi vam njegovu objavu prenosimo u celosti.
„S obzirom na to da se proteklih dana u ambulanti sve češće srećem sa roditeljima koji se pitaju kako da svojoj bebi omoguće bezbedan boravak na plaži, odlučio sam da napišem kratak tekst sa savetima za mlade roditelje koji sa detetom mlađim od godinu dana žele da idu na plažu. Dakle, idemo po tačkama: 1. Male bebe nemaju šta da traže na plaži“, napisao je doktor na Fejsbuku.
Kako je odmah nakon objavljivanja post izazvao lavinu komentara roditelja, doktor je objavio još jedan, u kom je detaljno objasnio zašto stoji iza ovakvog stava.
„Pošto vidim da je kod nekih roditelja prethodni tekst uzburkao strasti, malo ću ga dopuniti i pružiti neka objašnjenja, ali i pored specijalnih slučajeva, koji postoje, hoću da naglasim da se i dalje apsolutno držim tačke 1. u prethodnom tekstu.
To naravno, nije motivisano željom da se roditeljima beba i male dece dodatno ograniči sloboda, već naprotiv, da im se ukaže na realne rizike s kojim se suočavaju kad odu na letovanje s malom bebom. Kao pedijatar sa iskustvom i u ambulantnoj i u bolničkoj zdravstvenoj ustanovi u gradu koji je letnja turistička destinacija, ne mogu lako ni nabrojiti šta sam sve video u svojoj karijeri, od sunčanih opekotina, preko teških gastrointestinalnih infekcija, pa do utopljenja. Letovanje se lako pretvori u noćnu moru.
Da se to ne bi desilo i da bi boravak na moru bio prijatno iskustvo za celu porodicu, potrebno je pridržavati se određenih mera opreza. Na početku ću naglasiti da sa novorođenčetom (beba u prvih mesec dana života) apsolutno nigde ne treba putovati. Novorođene bebe imaju nezreo imunski sistem i ne treba ih izlagati nepotrebnom riziku da usput pokupe neku infekciju koja im može ugroziti život. Novorođenče je toliko osetljivo da je jedno od zlatnih pravila pedijatrije da se sve bebe koje u prvom mesecu života dobiju povišenu temperaturu odmah tretiraju kao da imaju najtežu infekciju (sepsa, meningitis) što zahteva neodložnu hospitalizaciju, kompletnu dijagnostičku obradu i započinjanje intravenske antibiotske terapije. Dakle, u neonatologiji važe ista pravila kao u Teksasu, prvo pucaš, pa onda postavljaš pitanja. Novorođenče treba da boravi kući, u bliskom kontaktu s roditeljima, može svakog dana u šetnju već od prvih dana, ali se moraju izbegavati preterani socijalni kontakti da bi se rizik od infekcije smanjio.
Što se starijih beba tiče, negde posle šest meseci, kad malo ojačaju fizički i imunitetski, moglo bi se putovati, ali način putovanja i destinaciju treba pažljivo birati. Putovanje autom je sa epidemiološke strane najbezbednije, jer boravak na mestima gde ima mnogo ljudi (aerodrom, autobuska ili železnička stanica), kao i putovanje tim sredstvima masovnog prevoza, nose sa sobom rizik od prenosa zarazne bolesti. Što se destinacije za odmor tiče, ko ima, najbolje je da ode kod babe i dede na selo ili na planinu.
Ako se ipak odlučite za more, morate dobro isplanirati destinaciju, a i čeka vas ozbiljna logistička operacija. Idealno bi bilo, ako ste u mogućnosti, da izbegavate destinacije masovnog turizma jer ćete tamo naići na pretrpane plaže i izložiti svoje dete najvećem riziku na letovanju, a to je virusna gastrointestinalna infekcija, pre svega rotavirusna (ovome će biti posvećen poseban tekst). Mesta koja su za malu decu najpristupačnija i najprijatnija, kao što su peščane plaže sa velikim plićakom, ujedno su i epidemiološki najrizičnija jer su obično prenatrpana kupačima. Ne zaboravite da svako ko uđe u plićak sa sebe spere sve svoje viruse i bakterije. Imunski sistem odraslog s time može da se nosi, ali imunitet deteta ne, pogotovo što odrasli znaju da se ta voda ne sme gutati, ali male bebe i deca to često čine namerno jer im se sviđa ukus slane vode. Zato, ako možete, birajte destinacije na kojima nije gužva, ili makar tražite teže pristupačne plaže na kojima nećete zateći mnogo kupača. Ako nemate luksuz izbora i morate da idete na neku veliku javnu plažu, najbezbednije vreme da se ode na plažu je rano ujutro. Preko noći se more iščisti i ako dođete dovoljno rano, oko 7 ujutro npr. vaše dete ima na raspolaganju par sati bezbednog kupanja pre nego što pristignu drugi kupači. Dakle, čarobna formula za bezbedno kupanje u moru je, što manje ljudi u blizini, manji je rizik.
Naravno, infekcija nije jedina opasnost koja vreba na plaži, snažno sunčevo zračenje je još jedna. Kad je UV indeks visok, naročito između 11 i 17 sati, nije preporučljivo ni da se odrasli izlažu suncu, a kamo li deca. Ako idete na plažu s malom bebom, ona mora neprekidno biti u hladu i to idealno u hladovini drveća, dok je zaštita koju nudi suncobran neadekvatna. Zbog toga što i more i pesak odlično odbijaju sunčevo zračenje, na plaži ima toliko reflektovanih sunčevih zraka da boravak ispod suncobrana ništa ne znači. Idealno je da se za bebu kupi mali UV šator radi adekvatne zaštite.
Na plaži je vruće, jako vruće i zbog toga se znojenje povećava, a time raste i rizik od dehidracije. Bebe koje sisaju, treba češće da se doje, a bebama koje su na adaptiranoj mlečnoj formuli treba nuditi više vode.
Međutim, kod malih beba je mehanizam znojenja i termoregulacije uopšte, nezreo i postoji stalni rizik od hipertermije, odnosno toplotnog udara. Međutim, postoji rizik i od hipotermije, naročito kod beba u prva tri meseca života, dok se jače ne razvije potkožno masno tkivo. Dovoljno je da se navuče oblak i dune malo jači vetar i beba se može preterano rashladiti.
Bebe vole vodu, to je činjenica, i treba im omogućiti da se brčkaju i uživaju, ali najbezbednije je u bazenčiću na terasi. Jer, na kraju krajeva, šta beba ima od kupanja u moru? Zdravstvena korist od boravka na moru se pre svega svodi na povećanu produkciju vitamina D zbog dužeg izlaganja suncu, dok je, ako nemate neko kožno oboljenje kojem morska voda prija (psorijaza, ekcem) izlaganje morskoj vodi od minornog značaja. Bebe u prvoj godini života se svakako ne smeju izlagati jačem sunčevom zračenju (zato se i preporučuje da vitamin D piju cele prve godine, nezavisno od godišnjeg doba) tako da ova korist za njih otpada, a izlažu se nepotrebnom riziku od infekcije, rashlađivanja, pregrijavanja, dehidracije i sunčanih opekotina. Što se njihovih motornih sposobnosti i sposobnosti poimanja sveta tiče, za njih je more preveliko i plićak predubok, a bazenčić na terasi idealno dubok i idealno širok, pun bezbedne tople vode s česme i njihovih omiljenih plutajućih igračaka. Pa šta više da tražiš od života sa 9 meseci?
I zato, da sumiram, i dalje stojim pri tački 1. prethodnog teksta, a ko je spreman da se uhvati u koštac sa ozbiljnom logističkom operacijom zvanom „Beba na plaži“, nek izvoli. Mi pedijatri smo uvek tu da pomognemo kad neki deo ove operacije krene u neplaniranom smeru“, napisao je doktor.
Oba posta su izazvala dosta komentara, a ovo su neki od njih:
„Zašto? Sa 6 meseci bila, ustajali u 5 da šetamo pored plaže da udiše taj vazduh, kupali se isključivo do 10 i popodne od 5, mazali se, vratila se bez pecke, bela kao što je i otišla. I svake godine ide od tada, sa 6 je naučila da pliva“,
„Dete koje ne nauči da pliva kraul do 6. meseca i nije neko dete“,
„A nama je pedijatar rekao da je slobodno vodimo, da će joj dosta prijati taj vazduh. I tako radimo evo 8 godina“,
„Jovo, molim te, dopiši, naglasi i to da se u prvoj godini života (u prvim godinama života) tokom boravka na plaži, u podne, krajem jula, deci vezanoj u kolicima, ne daje kuvani kukuruz da grickaju sa klipa bez nadzora. Mislim, nikako, ništa od ovoga, ali dočarah uobičajenu scenu. Možda neki put neće u blizini biti neko da čuje gušenje i pomogne“…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
