1
Oči mogu otkriti mnogo o zdravlju našeg mozga. Između ostalog, problemi sa očima mogu biti jedan od najranijih znakova kognitivnog pada.
Studija stručnjaka sa Univerziteta Lafboro pokazuje da gubitak vizuelne osetljivosti može predvideti demenciju 12 godina pre nego što se dijagnostikuje.
„Naše istraživanje se zasnivalo na 8.623 zdravih ljudi u Norfolku u Engleskoj, koji su praćeni dugi niz godina. Do kraja studije, 537 učesnika je razvilo demenciju, tako da smo mogli da vidimo koji su faktori mogli da prethode ovoj dijagnozi“, navode autori.
Na početku studije, zamolili su učesnike da urade test vizuelne osetljivosti. Za test su morali da pritisnu dugme čim su videli trougao koji se formira u polju pokretnih tačaka. Ljudi koji će kasnije razviti demenciju su mnogo sporije videli ovaj trougao na ekranu od ljudi koji nisu imali takav kognitivni pad.
„Vizuelni problemi mogu biti rani pokazatelj kognitivnog pada, jer toksični amiloidni plakovi povezani sa Alchajmerovom bolešću mogu prvo da utiču na oblasti mozga povezane sa vidom, pri čemu se delovi mozga povezani sa pamćenjem oštećuju kako bolest napreduje. Dakle, testovi vida mogu otkriti nedostatke pre testova pamćenja“, ističu.
Postoji nekoliko drugih aspekata vizuelne obrade na koje utiče Alchajmerova bolest, kao što je sposobnost da se vide obrisi objekata (osetljivost na kontrast) i da se razlikuju određene boje (sposobnost da se vidi plavo-zeleni spektar), a oni mogu uticati na živote ljudi, a da oni toga nisu odmah svesni, prenosi Science Alert.
Još jedan rani znak Alchajmerove bolesti je nedostatak u „inhibitorskoj kontroli“ pokreta očiju, gde se čini da ometajući stimulansi lakše zadržavaju pažnju. Naime, čini se da ljudi sa Alchajmerom imaju problem sa ignorisanjem ometajućih stimulansa.
„Imamo neke dokaze koji sugerišu da ljudi sa demencijom imaju tendenciju da neefikasno obrađuju lica novih ljudi. Drugim rečima, oni ne prate uobičajeni obrazac skeniranja lica osobe sa kojom razgovaraju“, objašnjavaju naučnici, pa nastavljaju:
„Kod zdravih ljudi, ovo bi bilo od očiju do nosa do usta. To radimo da bismo „utisnuli“ lice i zapamtili ga za kasnije. Ljudi ponekad mogu osetiti kada osoba sa kojom razgovaraju to ne radi. U stvari, neki lekari koji rade sa osobama sa demencijom prepoznaće da neko ima demenciju kada ih sretnu. Ljudi sa demencijom ponekad mogu izgledati izgubljeno, jer ne pomeraju namerno oči da bi skenirali okolinu, uključujući i lica ljudi koje su upravo sreli. Iz toga bi sledilo da ćete kasnije biti manje sposobni da prepoznate ljude jer niste utisnuli njihove karakteristike“, navode autori studije.
Dakle, ovaj rani problem u neprepoznavanju ljudi mogao bi biti povezan sa neefikasnim pokretom očiju za nova lica, a ne sa čistim poremećajem pamćenja. Međutim, pošto je vizuelna osetljivost povezana sa performansama pamćenja, naučnici takođe testiraju da li navođenje ljudi da rade više pokreta očima pomaže u poboljšanju pamćenja.
