1
Mnogi od nas će iskusiti poteškoće u pronalaženju pravih reči u svakodnevnom životu. I obično postaju izraženije sa godinama. Česte poteškoće u pronalaženju prave reči mogu signalizirati promene u mozgu u skladu sa ranim („prekliničkim“) stadijumima Alchajmerove bolesti, pre nego što se pojave očigledniji simptomi, a nedavno istraživanje sugeriše da je i brzina izgovora važna.
Nedavna studija sa Univerziteta u Torontu navodi da je brzina govora, a ne teškoća u pronalaženju reči, tačniji pokazatelj zdravlja mozga kod starijih osoba.
Istraživači su zamolili 125 zdravih odraslih, starosti od 18 do 90 godina, da detaljno opišu određenu scenu. Snimci ovih opisa su naknadno analizirani pomoću softvera veštačke inteligencije (AI) da bi se izdvojile karakteristike kao što su brzina govora, trajanje pauza između reči i raznovrsnost korišćenih reči.
Pročitajte još:
Učesnici su takođe završili standardni set testova koji mere koncentraciju, brzinu razmišljanja i sposobnost planiranja i izvršavanja zadataka. Pad „izvršnih“ sposobnosti u vezi sa godinama bio je usko povezan sa tempom svakodnevnog govora osobe, što ukazuje na to da je problem širi od poteškoća u pronalaženju prave reči, piše Science Alert.
Novi aspekt ove studije bila je upotreba „zadatka interferencije slike i reči“, osmišljenog da odvoji dva koraka imenovanja objekta: pronalaženje prave reči i instrukcije ustima kako da je izgovore naglas. Učesnicima su pokazivane slike svakodnevnih predmeta, dok im je puštan audio snimak reči koja je ili povezana po značenju ili koja zvuči slično. Zanimljivo je da je studija otkrila da je prirodna brzina govora starijih odraslih povezana sa njihovom brzinom u imenovanju slika.
Taj zaključak ukazuje na to da opšte usporavanje obrade može biti osnova širih kognitivnih i lingvističkih promena sa godinama, a ne specifičnog izazova u pronalaženju pamćenja za reči.
Ova studija je otvorila vrata za buduća istraživanja, pokazujući da kognitivna promena nije samo u onome što govorimo, već i tome koliko brzo to kažemo.
