Foto: EPA-EFE/ROBERT GHEMENT, Twitter/petkmil

Dve hiljade, 170, 51… Postoji li brojka na nalazu za antitela koja je "ona prava"? Da li nam samo baš visoke cifre govore da smo zaštićeni da kovida? O nedoumicama oko testova na antitela razgovarali smo sa dr Danicom Ćujić, koja je medicinski biohemičar i naučni saradnik INEP-a.

Ako se nisi pohvalio na društvenim mrežama nalazom antitela na SARS-CoV-2 – kao da ih nisi ni uradio. Objava fotografija na Tviteru u Srbiji počinje da liči na ljutu borbu ciframa, na takmičenje – ko ima bolji štit od korone.

Samo, te cifre mogu da prilično zbune. Negde su u hiljadama, negde u stotinama, negde u desetinama.

„Nema jedinstvenog univerzalnog parametra za određivanje antitela. Laboratorije imaju svoje parametre, pa otuda i ovi različiti podaci“, priča za portal Nova.rs Danica Ćujić, medicinski biohemičar i naučni saradnik INEP-a, kako ne možemo da poredimo hiljade iz jedne laboratorije sa desetinama iz druge laboratorije.

A te razlike su vrlo evidentne – na jednom nalazu rezultat bude oko 2.500, na drugom oko 50, na trećem 170… I onda se zbune i oni koji su test radili i oni kojima taj test pokazuju. Ta poređenja pak nikako nisu poželjna.

„Treba se voditi referentnim brojkama određene laboratorije. Uz svaki nalaz treba da ide objašnjenje. Iako su parametri u laboratorijama drugačiji, ono najvažnije je da li je test pozitivan ili negativan na antitela, a toga ima na svakom nalazu“, kaže naša sagovornica.

Dakle, ako na nalazu piše pozitivan, odnosno reaktivan (telo je reagovalo), to znači da imamo antitela i da smo stvorili zaštitu od bolesti, a ako je test negativan, tj. nereaktivan, antitela nema.

Pročitajte još:

A koliko je bitna sama brojka? Šta znači ako na nalazu stoji 3.000, a granični parametar je, recimo, 50?

„Što je brojka veća, logično, to je bolje. Znači da je odgovor tela jači i da je stvorena bolja zaštita od kovida. Međutim, nemamo prave kvantitativne testove koji govore tačnu količinu antitela koju imamo. Dostupni su nam semikvantitativni testovi koji okvirno govore tu količinu antitela. S druge strane, svaki test je kvalitativan – pokazuje da li antitela ima ili ne. Ali ako birate, bolje je raditi semikvantitativan test, a ne kvalitativan jer ćete, uz pozitivan, odnosno negativan rezultat, dobiti i informacije o količini antitela.“

Dakle, najvažnije u svemu je da li je test pozitivan ili ne i to je u svakoj laboratoriji jasno naznačeno. Dodatni plus je i ako znamo otprilike koliko antitela imamo, kao i ako je cifra na nalazu znatno veća od granične vrednosti.

Naša sagovornica kaže i da vrlo malo laboratorija može da pruži sve relevantne podatke, pa je zato dobro znati šta treba tražiti i koji test raditi ako bismo da proverimo antitela.

Za početak ono osnovno – za proveru antitela na koronavirus treba raditi serološki test (iz krvi) klase IgG. On pokazuje odgovor tela na infekciju, bilo da ste preležali kovid, bilo da ste primili vakcinu.

S ili N protein

Sledeća stavka je razlika između S proteina i N proteina u testu, budući da neki testovi obuhvataju jedan, a neki drugi. Taj parametar zavisi od vakcine koju ste primili.

„Ko je primio Fajzerovu vakcinu, Sputnjik i AstraZeneku, treba da radi test koji detektuje antitela na S protein. Oni koji su primili kinesku vakcinu, koja je zasnovana na mrtvom virusu, treba da rade test koji detektuje antitela na S ili N protein. Pritom, nećete pogrešiti ako posle bilo koje vakcine uradite test na S protein jer se on odnosi na sve vakcine“, kaže Danica Ćujić iz INEP-a.

Dakle, ako se uputite u laboratoriju da biste proverili jeste li zaštićeniji od korone, najbolje je da tražite – IgG serološki semikvantitativni test za antitela na S protein. Tako ćete znati imate li antitela i okvirno koliko ih imate. I vodite se parametrima laboratorije u kojoj ste se testirali, a ne onim tuđim, jer nam svrhe mešati babe i žabe.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare