Analiza: Drugi talas korone može da bude mnogo fatalniji

Zdravlje 26. apr. 202009:09 > 09:18
Podeli:
slabljenje korone
Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

Brojne zemlje kreću s ublažavanjem mera u borbi protiv koronavirusa, ali stručnjaci upozoravaju da treba razmišljati o mogućem drugom talasu koji bi mogao biti opasniji od prvog.

„Postoji mogućnost da će napad virusa sledeće zime biti još teži od onog kroz koji smo upravo prošli. Imaćemo istovremeno epidemiju gripa i koronavirus“, upozorio je u intervjuu za Washington Post Robert Redfild, direktor američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Mediji u tom kontekstu prizivaju sećanja na činjenicu da je španska groznica, na primer, napadala svet u čak tri talasa u kojima je umrlo između 50 i 100 miliona ljudi.

Tri talasa španske groznice 

Pritom je poznato da je prvi talas, koji je krenuo u aprilu 1918, bio relativno blag, vrlo sličan tipičnim epidemijama gripa. Najugroženiji su bili bolesni i stariji, dok su se mlađi i zdraviji lako oporavljali. Drugi je krenuo u avgustu iste godine i bio je najžešći, dok je treći, koji je krenuo u jesen 1919, bio jači od prvog, ali slabiji od drugoj.

Doduše treba uzeti u obzir sve faktore. U slučaju španske groznice jedan od ključnih razloga za veću smrtnost drugog i trećeg talasa bio je to što je uzročnik bolesti, virus A(H1N1), nakon prvog talasa evoluirao u smrtonosniji oblik. Stručnjaci smatraju da se to dogodilo zato što se virus širio za vreme Prvog svetskog rata.

Naime, u normalnim okolnostima prirodna selekcija navodi mutacije virusa prema blažim oblicima. Ljudi koji se jako razbole ostaju kod kuće i uglavnom ne šire bolest, dok blago bolesni nastavljaju s normalnim životom, pa blaži oblici dobijaju više prilike za širenje. U bitkama Prvog svetskog rata prirodna selekcija bila je obrnuta. Vojnici s blagim simptomima ostajali su tamo gde su bili, dok su teško bolesni transportovani u prepunim vozovima u prepune bolnice, što je omogućilo jače širenje opasnijih mutacija.

Da li je potcenjena sposobnost mutacije SARS-CoV-2?

Kakva je situacija s aktuelnim koronavirusom? Ispostavlja se da SARS-CoV-2 relativno lako mutira, kao i svi virusi koji imaju jednostruku, relativno kratku RNA za reprodukciju. To je jedan od razloga zbog kojih sezonski koronavirusi svake godine uspevaju da zaraze veliki broj ljudi.

Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

Stručnjaci uglavnom smatraju da SARS-CoV-2 ipak mutira sporije od gripa i HIV-a, ali neka novija istraživanja pokazuju da je sposobnost njegove mutacije možda potcenjena i da već sad u svetu postoje neki opasniji oblici. Osim toga…

„Ako se brzo širi, on može mutirati u smrtonosniji oblik. Trenutno se procenjuje da je njegov letalitet negde između 0,5% i 3%. Za špansku groznicu procenjuje se da je imala smrtnost negde između 10% i 20%. No, to je procenjeno na temelju istorijskih podataka. Virusi SARS-a i MERS-a imali su značajno veću smrtnost, ali teže su se prenosili. To obično ide tako da se virusi s većom smrtnošću teže prenose, a oni s manjom lakše“, objasnio je epidemiolog Branko Kolarić s Medicinskog fakulteta u Rijeci za Index.

Foto: TANJUG/ ANDRIJA VUKELIC/ bs

Koronavirus će ponovo izbijati iz žarišta

Jedan od problema s novim talasom koronavirusa je i to što on neće morati da kreće od početka, iz jednog grada u jednoj državi, budući da se covid-19 već proširio po celom svetu. Zato bi i prerano ukidanje mera moglo da doprinese novim problemima.

„Neke zemlje s jačom fizičkom izolacijom od ostatka sveta, poput Islanda ili Novog Zelanda, možda mogu strogim merama, uključujući i zatvaranje granica, potpuno iskoreniti virus iz svoje populacije, međutim, to je nemoguće za ceo svet. Drugim rečima, virus će u većini zemalja, zavisno od merama, ponovno izbijati iz žarišta u kojima nije potpuno eliminisan“, upozorava Kolarić.

Pročitajte još:

Zato će, kaže, biti važno stalno pratiti situaciju zaraze u populaciji, „što bi trebalo uključivati nasumična testiranja, rana otkrivanja zaraženih i izolaciju njihovih kontakata“.

Opasnost od drugih virusa

Na kraju, ako novi talas širenja epidemije dođe na jesen ili tokom zime, problem bi mogao biti u tome što bi se neki pacijenti mogli zaraziti s više virusa istovremeno, što bi, naravno, moglo pogoršati težinu njihove bolesti i uzrokovati veću smrtnost.

„Za sada nismo otkrili dvostruku infekciju i gripom i covidom-19, međutim, ona je moguća. U takvim slučajevima može se očekivati teži ishod“, kaže Kolarić.

Uz navedeno, ističe, zdravstveni sistem će u jednom trenutku morati da počne da nadoknađuje zaostatke u lečenju drugih bolesti, koje je uzrokovala smanjena efikasnost bolnica koje su bile blokirane zbog covida-19.
***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

 

Komentari

Vaš komentar