1
Kad su koje biljke aktivne u toku godine i kako protiv polena?
Najlepše godišnje doba, koje nam je stiglo, mnogima je zapravo pravo mučenje zbog alergije na polene biljaka, trava i drveća. Zato je dobro znati kad su koje biljke aktivne u toku godine kako bismo iole predupredili tegobe.
Sezona polena počela je još u februaru, a podaci Agencije za zaštitu životne sredine trenutno pokazuju da postoje prekogranične vrednosti polena kod čempresa i tise, dok se u narednom periodu očekuje cvetanje breze koja predstavlja jedan od najvećih alergena, izjavila je nedavno Mirjana Mitrović, koja rukovodi grupom za monitoring i stanje alergenskog polena u toj agenciji.
Kako kažu podaci Agencije za zaštitu životne sredine, u ovom periodu su aktivni poleni čempresa, tuje, bukve, hrasta, vrbe, topole, naime, poleni skoro svih vrsta drveća.
Pritom, podaci kažu da polenova zrna kod više od 20 odsto ljudske populacije izazivaju alergijske reakcije poput bronhitisa, konjuktivitisa, dermatitisa, polenske kijavice. To znači da svaki peti čovek ima problema sa ovim alergenom.
Šta može da pomogne kod mučnih alergijskih reakcija za portal Nova je govorila prof. dr Sanvila Rašković, alergološkinja.
„Uobičajeni simptomi su svrab u nosu, učestalo kijanje, sekrecija iz nosa, svrab u očima, grepkanje. Nekoga svrbe uši iznutra, a nekoga grebe grlo“, priča doktorka i dodaje da su česte i propratne pojave, odnosno posledice poput problema sa spavanjem, manjkom koncentracije.
Kod lečenja alergijskih kijavica najvažnije su tri stvari, ističe doktorka.
„Prvo treba izbegavati alergene. To nije tako lako, i kad smo u četiri zida, oni uđu u kuću. Ipak, ako imate tegobe, nije preporučljiv boravak u parku baš u sezoni alergija. Smanjite boravak u prirodi. Nezgodno je ako stanujete tamo gde su u blizini korovi, napuštena gradilišta. Tamo gde je manje rastinja, a više betona, manje smeta.“
I mada na prvi pogled deluje da se sa alergijom pate uglavnom oni koji odu u prirodu, veći problem očigledno mogu da budu veliki gradovi poput Beograda.
Brojna zagađenja u velikim gradovima predstavljaju otežavajuće okolnosti za osobe koje su alergične na polen jer se polen vezuje za čađ, prašinu i ostale aerozagađivače, poručuju iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Pritom, doktorka Rašković kaže da je zbog svega toga moguće da pored onih gornjih disajnih tegoba neko ima i pridruženu alergijsku astmu, pa su mogući i kašalj, gušenje, pištanje i sviranje u grudima. Ipak, kako kaže doktorka, srećom je mnogo više osoba koje imaju samo alergijsku kijavicu.
I pošto je nemoguće izbeći alergene u potpunosti, tu je terapija lekovima.
„Postoji grupa lekova koji se zovu antihistaminici. Tu je nekoliko novih preparata koji su odlični, a i nesedativni su, tj. ne uspavljuju. Onda osoba može da radi, da vežba, da spava normalno, a ne da mu se spava ceo dan“, priča doktorka Rašković.
Pročitajte još:
Ona napominje da ovi lekovi nekad ne mogu da pomognu sami bez lokalne primene nazalnih glikokortikoida. To su sprejevi, pumpice za nos, ali to nisu sprejevi za nos koje kupujemo u apoteci kad nam se nos zapuši.
„Ovi sprejevi za alergiju mogu da se koriste do mesec dana, nekad i duže. Recimo, sad kad je sezona, pacijent može da prska mesec, dva, pa posle do jeseni da bude miran, dok se ne pojavi ambrozija. Ovi sprejevi se u toku godine mogu koristiti više puta po mesec dva.“
Doktorka preporučuje i rastvore morske vode.
„To su hipertoni rastvori, dakle, gušči su od vode i oni se prskaju u nos. Morska voda u spreju se prska jer ona vlaži sluznicu i deluju povoljno, smiruju zapaljenje.“
Treća bitna stavka u lečenju alergije je imunoterapija.
„Alergolozi određuju ko je za tu terapiju, vrlo je komforno za pacijenta, ali samo lekar može da kaže ko ima indikacije za ovaj vid lečenja“, kaže doktorka.
Stoga, svi oni koji imaju ovaj problem, iako ne mogu sasvim da se sačuvaju od alergena, neka potraže savet lekara. Odgovarajuća terapija će makar smanjiti tegobe.
BONUS VIDEO: Kalendar sezonskih zdravstvenih tegoba
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
