Tražili smo "Titovo drvo" na Šri Lanki i šokirali se kad smo videli kako sad izgleda

Kraljevski botanički vrtovi Peradeniya (Royal Botanic Gardens Peradeniya) na Šri Lanki deluju kao pravi, mali, zeleni raj. Doduše, ne ni tako mali - prostor je ogroman, skoro 150 hektara. Izgledaju kao nekakva veličanstvena, uređena džungla, gde sve buja i cveta i sve te priziva da bliže pogledaš, dodirneš, istražiš. I naravno da sam odmah zalutala sa zacrtanog puta - prvo da lepo odmerim to "topovsko drveće" (Cannonball Tree) s karakterističnim plodovima koji podsećaju na topovske kugle, pa sam dalje nastavila ka nekim čudnim palmama, zastala kod šume džinovskog bambusa koja se uzdizala do neba, onjušila baštu začina, a onda sam primetila narandžaste cvetove neke čudne orhideje koji vise s drveća i krenula ka njima...

Realno, ovde bih mogla da provedem dane i dane gubeći se u zelenilu, ali nekako svi putevi vode kroz dve ključne tačke ovog botaničkog kompleksa - jedna je Aleja kraljevskih palmi, koja je glavno mesto za šetnju i fotkanje, a druga - Memorial Circle u samom centru, kao kolekcija drveća koje su zasadili najistaknutiji posetioci Šri Lanke. Ovaj krug simbolizuje međunarodnu saradnju i prijateljstvo, uz svako drvo stoji ploča sa ispisanim imenom osobe koja ga je zasadila uz druge detalje.

Tako je Juri Gagarin, na primer, 1961. godine posadio žuto Ashoka drvo (Saraca thaipingensis), koje je poznato po tome što je prestalo da raste nakon njegove smrti; kraljica Elizabeta II je 1981. godine posadila je drvo Ficus krishnae; a kad sam čula da je u "krugu sećanja" i drvo koje je posadio Josip Broz Tito, obratila sam dodatnu pažnju.

Naime, Tito je drvo u bašti Peradeniya zasadio tokom svoje posete Šri Lanki 1959. godine. Taj gest bio je deo njegove diplomatske misije i simbolički čin prijateljstva između Jugoslavije i Šri Lanke. Doduše, niko nije bio siguran koje je to drvo, pa sam nekoliko krugova napravila iščitavajući oznake.

I moram priznati da sam se razočarala malo kad sam ga konačno našla.

Manji je problem što je u pitanju drvo koje nema veze s našim krajevima (za Stenocarpus sinuatus sam pročitala da je u pitanju "vatreno drvo" australijskih prašuma), pretpostavljam da se šljiva ne bi baš dobro provela na onoj klimi.

Međutim, to drvo u svoj onoj nabujaloj prirodi, izgleda kao tanko, osušeno stablo, jedva da ima grane, a kamoli cvetove. Mada se nalazi u prvom redu do šetališta, teško ga je i primetiti.

Ipak, stoji i dalje, tako ogoljeno i visoko. Možda i tu ima izvesne simbolike.

Za još fotografija i zanimljivosti s dalekih destinacija zapratite Putničarenje.