19
Ne morate da lutate po zabačenim delovima Helsinkija da biste videli koliko je poseban i on i ljudi koji žive u njemu - toliko je stvari koje vas ostave bez teksta već u šetnji kroz centar.
Finska već godinama nosi titulu najsrećnije zemlje na svetu, a njena prestonica, Helsinki, možda nije najlepši ili najnasmejaniji grad koji sam videla – ali pred njegovim glavnim atrakcijama u centru grada nisam mogla da ne pomislim koliko je ritam i stil života tamo drugačiji.
U Finskoj sauna nije luksuz već deo svakodnevnog života. Navodno mnoge zgrade, čak i stanovi, imaju privatnu saunu. Ipak, čak i kad to znate, na nekim mestima ih baš ne očekujete. Na panoramskom točku, na primer. Dve crne kabine koje odudaraju od ostalih (plavih) zapravo su saune (SkySauna), i verujem da pogled na grad svakako podiže ugođaj na novi novo. Mada, nisam sigurna da bih mogla baš tako da se opustim usred luna parka.
Odmah do Glavne železničke stanice i Finskog nacionalnog teatra nalazi se Kazino Helsinki, koji je specijalan po tome što sve što zaradi donira u humanitarne svrhe. Tako, i ako izgubite novac, možete smatrati da ste učinili dobro delo.
Centralna biblioteka Oodi je simbol savremene finske arhitekture sa svojom talasastom terasom i visokim staklenim zidovima, ali zapravo tek kad uđete unutra shvatite zašto je predstavljaju kao „dnevnu sobu“ Helsinkija. Puna je, živa, sve vrvi. Jer, Oodi nije obična biblioteka. To je futuristički prostor sa bioskopom, 3D printerima, sobama za igrice, muzičkim studijima, kuhinjom, tribinama za „bleju“, mestima za spavanje… I sve je besplatno i otvoreno za sve.
Ipak, čini mi se da je skandinavski dizajn svoje savršenstvo dostigao u Temppeliaukio crkvi uklesanoj u prirodnu stenu. Umesto zidova, tu su goli kameni blokovi, nepravilni, sirovi, kao da sama priroda drži konstrukciju, a tavanica je sfernog oblika i prozračna. Ne mogu baš da vam opišem osećaj kad uđete unutra, s jedne strane kao da ste u pećini, ali istovremeno u modernom, svetlom prostoru koji nudi istinsko nadahnuće. I ta svetlost i taj minimalistički fazon i taj savršeni spoj prirode i arhitekture – pomislila sam da svaka crkva treba tako da izgleda.
Pročitajte još:
Central park u Helsinkiju sam tek „okrznula“ u prolazu, ali razumela sam da je Keskuspuisto zapravo prava šuma koja se proteže na preko 10 kilometara kroz sam centar grada. Dakle, ne park, već gusta šuma prošarana stazicama, sa svojim ekosistemom koji uključuje i divlje životinje. Sad, zamislite tako nešto da opstane usred Beograda.
U finskoj kulturi, tišina je vrednost za sebe – prostor za introspekciju i mir, društveno prihvaćena i poželjna. I baš taj odnos prema tišini pretočen je u jedno posebno mesto u Helsinkiju – Kapelu tišine (Kamppi Chapel of Silence). Smeštena usred najprometnijeg dela grada, ova neobična zgrada od drveta stoji kao kontrapunkt gužvi, trgovima i saobraćaju. Nema propovedi, nema zvona, nema ikona – postala je simbol Helsinkija upravo zbog tišine. Ideja je bila jednostavna, ali moćna: ponuditi ljudima utočište mira u srcu grada.
Za još utisaka iz Finske zapratite Putničarenje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
