0
Ostrva zvana Solovetski ili Solovki, nalaze se u zalivu Onega, u Belom moru. Reč je o severozapadnom delu Rusije, blizu granice s Finskom. Većinu ostrva prekrivaju zimzeleno drveće i jezerca, što ga čini delimično močvarnim područjem, ali ima prostora za život, za "čak" 800 i nešto stanovnika.
POGLEDAJTE JOŠ:
Njihov vizualni zaštitni znak je pravoslavni manastirski kompleks Solovetski, koji izgledom čak malo podseća na moskovski Kremlj. Osnovan je 1436. godine, a u 16. veku ovde su posede imali neki od najbogatijih stanovnika tadašnje zapadne Rusije.
Burna istorija od samih početaka
Iako je reč o manastiru, ovde je dugo vremena vladalo sve, samo ne mir. U 17. veku došlo je do ustanka koji su organizirali sami sveptenici zbog politike kralja Alekseja I., usmerene prema centralizaciji ruske pravoslavne crkve. Ustanak su poduprli i lokalni seljaci i radnici, koji su branili sveštenike zatvorene među zidinama.
Opsada manastira trajala je čak sedam godina, a s obzirom na zalihe hrane i namirnica, mogla je potrajati i puno duže. Šta se dogodilo? Jedan sveštenik – izdajnik pokazao je carevoj vojsci nezaštićen manastirski prozor kroz koji se moglo ući u manastir. Iskoristili su priliku i brutalno ugušili ustanak – od pet stotina pobunjenika, preživelo ih je samo 60.
Buna nije bila jedina nemirna epizoda. Pre i posle nje, manastir je služio i kao obrambena tvrđava protiv napada stranih vojski u nekoliko ratova, od Livonskog, do Ruskog građanskog rata koji je usledio nakon poznate Oktobarske revolucije.
Taman kad je revolucija okončana i jedna vlast se stabilizovala – opet su usledile nevolje za manastir. Upravo ovde otvoren je prvi zatvorenički kamp, tj. gulag. Bilo je to izolovano i udaljeno područje, idealno za preodgoj političkih neposlušnika. Kako se gulag ipak nalazi blizu granice, s vremenom je broj uspešnih begunaca rastao. Zatvoren je uoči Drugog svetskog rata, 1939. godine.
Od haosa do oaze mira
Nije sve tako nemirno na ovim, danas idiličnim ostrvima. Još su prisutni tragovi nekih minulih vremena, kada su se ovde odvijale spiritualne seanse. Naime, na Boljšoj Zajatski ostrvu možete pronaći i kamene labirinte za koje neki tvrde kako su stari i do 2500 godina (premda velik deo znanstvenika sumnja u to i tvrdi kako verovatno potuču iz ranog srednjeg veka).
Kako god bilo, zanimljiv su prizor. Ima ih oko 35, a variraju od 6 do 25 metara širine. Veruje se kako su služili u ritualne svrhe i kao simbolične granice između ovog i „onog“ sveta. Rituali su trebali pomoći dušama preminulih da lakše pronađu put u onozemaljski svet.
Danas je ovaj kompleks poznata turistička destinacija, a priroda ostavlja bez daha – mnoštvo jezera, zelenila, uvala, šuma, ptica…
Godine 1992. Unesko je ostrva stavio na popis svetske baštine, kao izvanredni primer manstira u neprijateljskom okruženju severne Evrope. Danas su to prepoznali i turisti širom sveta kojima nije problem doći ni iz 1000 kilometara udaljene Moskve, ili 850 kilometara udaljenog Sankt Peterburga. Bez brige, možete do njih i avionom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
