"Otišao sam u najjadniju, najdepresivniju zemlju na svetu i zapravo se iznenadio koliko je bolja od Velike Britanije"

Ono što je umesto toga otkrio bila je prosperitetna zajednica sa veselim, optimističnim stavom prema životu i apsolutnom opsesijom evropskim fudbalom. Takođe je postojao odmah upečatljiv kontrast u odnosu na ljude koje je ranije sretao tokom svojih putovanja.

Iz Britanije nema direktnih letova za Uzbekistan, pa je Vendalovo putovanje od 6.200 kilometara uključivalo i zaustavljanje u Turskoj, gde je uživao u pivu od 12 funti (skoro 14 evra) u 5 ujutru. Cene su, međutim, daleko razumnije u Taškentu.

Njegov hotel od 60 funti (oko 70 evra) po noćenju bio je zaista raskošan u poređenju sa smeštajem kod kuće, i primetio je da se ne štedi na luksuzu, kako bi se možda očekivalo od nacije koja je provela 67 godina kao deo SSSR, prenosi Express.co.uk.

"Poslednjih godina se polako, pažljivo ponovo otvara svetu", kaže Vendal. "Na površini, ovo deluje kao nacija u velikom usponu, sada otvorena za turizam i poslovanje kao nikada ranije."

Svakako, postoji stav prema životu kakav ne biste našli u Velikoj Britaniji, ali i dobrom delu ostatka zapadnog sveta. U gradskom parku postoje štandovi gde meštani mogu da vežbaju gađanje strelom, a tezga na pijaci u Taškentu prodaje elegantno izrađene noževe koji definitivno ne bi bili dobrodošli na britanskim gradskim ulicama.

I, na njegovo veliko iznenađenje, većina meštana je bila više nego srećna što su viđeni pred kamerama.

Uzbekistan se mnogo promenio u poslednjih 10 godina, objasnili su mu meštani: „Može se reći da se mnogo promenio u pogledu obrazovanja, politike i slobode. Nema rata. Mirno je.“

Iako su plate bile niske u neposrednoj postsovjetskoj eri, sada su u porastu, i mnogi Uzbekistanci koji su odlazili u inostranstvo u potrazi za boljim životom vraćaju se kući.

Taškentski metro sistem je mnogo čistiji - i arhitektonski zanimljiviji - od londonskog metroa, smatra Vendal, a cene karata su daleko niže.

Na uličnim pijacama možete kupiti i repliku dresa Real Madrida po veoma niskoj ceni. I dok malo meštana govori engleski, rado će izvikati imena velikih evropskih fudbalskih klubova u nastojanju da uspostave neku vrstu veze sa turistom koji ne govori uzbekistanski.

Dok kupujete na gradskim uličnim pijacama, cene mogu u početku delovati prilično alarmantno zbog kursa — jedan uzbekistanski som je ekvivalentan 0,000062 funti. Jednostavna punjena lepinja može koštati 5.000 soma, što je oko 30 penija.

Za ne mnogo više novca, možete dobiti tanjir pilava, koji je poznat kao nacionalno jelo Uzbekistana. Vendalu se nije baš dopalo, ali teško je žaliti se na te cene.

Na kraju, Vendal je bio oduševljen svojim putovanjem u "najjadniju zemlju na svetu". "To je navodno najjadnija, najdepresivnija zemlja na svetu — jedina zemlja depresivnija od Velike Britanije. Pa, upoznao sam neke divne ljude. Dočekao sam samo osmehe, gostoprimstvo i dobrodošlicu koju nikada neću zaboraviti", zaključio je.