Marija je "nosila sve svoje strahove u rancu", a sad vodi ljude u najveće planinarske izazove

Marija Radojković je jednog dana odlučila da svoj život pretvori u jednu veliku avanturu. Kada ne drži predavanja na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, ona osvaja najveće planinske vrhove po regionu i svetu.U svet planinarenja je ušla bez nekog velikog iskustva ali je za kratko vreme postala žena koja inspiriše i bodri druge da krenu njenim stopama. Danas, ona neustrašivo ide ka svakom nedostupnom predelu jer je za nju svaki novi izazov, korak više ka slobodi.

Marija tvrdi da se rodila sa ljubavlju prema planinarenju i se u prirodi oseća kao "svoj na svome"."Leta i raspuste sam oduvek provodila kod bake i deke na planini i tu je verovatno nastala ljubav koja je osvešćena pre desetak godina od kada svesnim izborom vreme provodim na ovaj način. Boravak u prirodi, na otvorenom uz fizičku aktivnost, je nešto što me oduvek ispunjava, mislim da sam kroz planinarenje tom osećaju samo dala formu i oblik."

Kada se upustila u planinarske avanture, na početku joj je bilo najteže da nauči kako da se spakuje."Spakovati ranac, a da u njemu nema viška, već taman dovoljno isplaniranih stvari, od prve pomoći do neophodne opreme i nekih sitnica koje svako od nas voli da ima uz sebe, mi je najveći izazov. Takođe, teži deo mi je bio izbor adekvatne opreme, u smislu tehničkih karakteristika. Ali kasnije sve ovo se nadomesti kroz obuke i kurseve. Svako ko želi da se bavi ozbiljnije planinarenjem može na ovaj način ovladati osnovama koje kasnije sam proširi i usmerava i unapredi", priča Marija i dodaje da joj penjanje na vrh nikada nije teško padalo."Zanimljivo je da mi nikada nije bio problem sam uspon na koji sam krenula. Jednostavo kreneš i znaš gde želiš da stigneš, tu je namera i da uspešno završim uspon, ali ako se i zbog bezbednosti i rizika koji se proceni odustane, nema teških trenutaka."

Svako ko se ikada popeo na vrh neke planine zna da nam u tim momentima svašta prolazi kroz glavu. Marija kaže da tad oseti pre svega - zahvalnost."Uvek mi prođe nekoliko misli, prvo zahvalnost trenutku, planini, ljudima sa kojima sam tu stigla, onima koji su me podstakli i podržali. Nakon nekoliko minuta boravka krenu misli u kojima sagledaš prostranstvo oko sebe, shvatiš koliko si mali u odnosu na snagu i jačinu prirode koja te okružuje, a opet si dovoljno kao biće velik i dostojan da budeš na mestu kojem stojiš."

Marija je danas direktorka Highlander-a, poznatog planinskog izazova koji se održava na Staroj planini. Ona time želi da doprinese da što veći broj ljudi otkrije, doživi i zavoli takva planinarska iskustva. Prema njenim rečima, nije bila svesna u šta se upušta kada je 2021. krenula u izazov."Mogu slobodno reći da se na taj iskorak ne ponosim posebno. Došla sam malo informisana, nošena nekom intuicijom i željom da sebe izazovem na nešto što mi je do tada bilo nepoznato. Težak ranac, gomila nepotrebnih stvari, ali istovremeno ništa nije zafalilo. Spremna i opremljena za sebe i druge. Šta god nekom zafali kod mene ima. Što je naravno divno, ali teško za nošenje na leđima, teško za kičmu, zglobove, stopala. I danas kažem da sam tada nosila sve strahove u rancu, za situacije 'šta ako'."Marija kaže da ju je ovo petodnevno iskustvo toliko obogatilo i da nije bilo njega, ona danas ne bi bila ista osoba."Bilo je to iskustvo koje je trajalo 5 dana, nepunih 130 km, uz divne ljude koje sam tamo upoznala. Prvo iskustvo koje je toliko obogatilo moje biće, moj život da sam baš zbog takvog iskustva danas ovde gde sam. Doživela sam ljudsku dobrotu, empatiju, humor, uz nevreme, surovost, trenutke u kojima se svedeš na egzistencijalne potrebe. Istovremeno sve je toliko čisto oko tebe, od planine do čoveka, i onda sve to samo prihvatiš i prepustiš se. Prvo iskustvo koje bih ponovila u svakom koraku koji sam doživela."

Planinarenje je takođe potpuno uticalo i na ostale aspekte njenog života."Planinarenje čoveka uči jednom strpljenju, istrajnosti, načinu da sebe motiviše i kada je teško, empatiji, vraća te na pitanja 'zašto i zbog čega' nešto radiš. Obogatilo me je ljudima koje sam na ovaj način upoznala. Dalo mi je priliku da učim i da istovremeno druge podučavam. Planinarenje ljude čini jednakima i onim što jesu kada izbacimo sve životne i profesionalne uloge. Na planini, čovek je čovek. To mislim da svaka osoba koja uđe u planinarenje osvesti, samo je razlika ko želi to i da prenese na ostale aspekte života."Ako je neko upućen u to gde se nalaze najlepši skriveni predeli, to je definitivno Marija."Mislim da svaka planina i lokalitet skriva po neki dragulj i kutak koji čoveka može ispuniti i oduševiti u jednom pogledu. Moj ukus i izbor je uglavnom u nekom predelu koji je manje pristupačan, manje posećen i ima dozu divljine. Zato bih preporučila mesta poput neizostavne Stare planine, manje poznat kanjon Jerme i Greben planinu, Šar planinu i Brezovicu sa ledničkim jezerima, Prokletije i Durmitor kao lokalitete koji su nam dostupni u nekoliko sati vožnje. Za one koji vole nešto pitomije, Zlatar, Peštersku visoravan, Kopaonik posebno u letnjem periodu, Grzu, Goliju, Rudnik. Ako nastavim, nabrojaću sve planine u Srbiji."

Marija bi nekome ko želi da krene sa planinarenjem poručila da ne čeka, nego da se već od sutra uputi ka nekoj planini."Kreni, sada, odmah. Ne sutra, već danas. Ništa nećeš izgubiti, a svakim korakom koji iskoračiš ćeš biti bogatiji. Bogatstvo ovde nije merljivo i nije materijalno, ali je ono koje se nigde ne kupuje."***Bonus video: Izazovi planinarenja Fruškom gorom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izazoviplaninarenjafrukomgorom-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5459403"]