"Vostani Serbije" čuje se sa zvučnika na protestima "Srbija protiv nasilja".
„Vostani Serbije“ („Ustani Srbijo“) napisao je Dositej Obradović tokom Prvog srpskog ustanka. Poznata je i pod nazivom Pesma na insurekciju Serbijanov („Oda srpskom preporodu”). Bila je kandidat za himnu Srbije, koja je trebalo da zameni „Hej Sloveni“, a ovih dana slušamo je na protestima „Srbija protiv nasilja“, na kojima je njen naslov i ključna poruka istaknuta i na transparentima.
Pesma je imala sedam strofa i refren koji se ponavljao nakon svake strofe, piše Ravnoplov i daje originalni tekst.
Vostani, Serbije! Vostani, carice!
I daj čadom tvojim videt tvoje lice!
Obrati serdca i očesa na se,
I daj njima čuti slatke tvoje glase.
Vostani, Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala;
Sada se probudi,
I Serblje vozbudi
Ti vozdvigni tvoju carsku glavu gore
Da te opet pozna i zemlja i more
Pokaži Evropi tvoje krasno lice,
Svetlo i veselo, kako vid Danice.
Vostani, Serbije!…
Spomeni se mati naša, tvoje perve slave,
Tvojih vraždebnika ti posrami glave!
Divjeg janičara teraj sa Vračara,
Koji svog istoga sad ne sluša cara!
Vostani, Serbije!…
Tebi sad pomaže nebesna volja,
I sad ti se pokazuje sudbina bolja,
Svi bližnji tvoji tebi dobra žele
I daljni se narodi tvom dobru vesele.
Vostani, Serbije!…
Vostani, Serbije! Mati naša mila!
I postani opet što si prije bila!
Serpska tebi vopiju iskrena čada,
Koja hrabro vojuju za tebe sada.
Vostani, Serbije!…
Bosna, sestra tvoja, na tebe gleda,
I ne želi tebi nikakva vreda.
Ko tebe nenavidi, ne boji se Boga,
od kojega tebi ide pomoć mnoga.
Vostani, Serbije!…
Hercegova Zemlja i Černaja Gora,
Daleke države i ostrovi mora —
Svi tebi pomoć nebesnu žele,
Sve dobre duše tebi se vesele i
I soglasno vele:
Vostani, Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala;
Sada se probudi,
I Serblje vozbudi!
Prve strofe Dositejeve budnice dobile su kasnije savremenu melodijsku obradu u aranžmanima trojice naših kompozitora (Vartkesa Baronijana, Zlatana Vaude i Ljube Manasijevića), a na Vikipediji se može naći i „prevod“ na savremeni srpski jezik – u tom slučaju zvučala bi ovako:
Ustani Srbijo! Ustani carice!
I daj čedu svojem da vidi tvoje lice.
Obrati njihova srca i oči na sebe,
I daj da i oni čuju slatke tvoje glase.
Ustani Srbijo!
Davno si zaspala,
U mraku ležala.
Sada se probudi
I Srbe razbudi!
Ti podigni tvoju carsku glavu gore,
Da te opet pozna i zemlja i more.
Pokaži Evropi tvoje krasno lice,
Svetlo i veselo, kao prizor Danice.
Ustani Srbijo!
Davno si zaspala,
U mraku ležala.
Sada se probudi
I Srbe razbudi!
Tebi sad pomaže i nebeska volja
I sad ti se pokazuje i sudbina bolja.
Svi bližnji tvoji tebi dobro žele
I daleki se narodi tvome dobru vesele.
Ustani Srbijo!
Davno si zaspala,
U mraku ležala.
Sada se probudi
I Srbe razbudi!