Svaki treći čovek koji prati Nova.rs na Instagramu je iz Indije i sad nam je svima jasno kako se ovo desilo

Za samo 7 dana na zvaničnoj Instagram strani Nova.rs broj pratilaca je porastao 127.000 korisnika. Korisnici su mahom iz Indije, i u pitanju su prazni profili, takozvani botovski profili koji služe za prividno povećanje broj pratilaca na Instagramu. Međutim, kompanija Meta kažnjava profile koji na ovaj način "dobijaju" korisnike. U konkretnom slučaju ako želite da ugasite profil slobodnih medija u Srbiji dovoljno je da angažujete napad "botovsku farme" na Instagram profil. Što se i desilo u slučaju profila Nove, Radara i N1. I posle skidanja suspenzije i vraćanja profila, zvanična statistika na Instagram stranici je pomalo komična.

Na osnovu statistike, trenutna situacija je takva da svaki treći pratilaca na Instagram stranici nova.rs je "poreklom" iz Indije. Tačnije 49.9% čine pratioci iz Srbije, a 31.8% su iz Indije, pratioci iz Bosne i Hrcegovine, Nemačke i Crne Gore zajedno čine manje od 6% publike.

Kako se ovo desilo?

Način na koji je ovaj napad izveden upućuje na dobro poznat, ali retko javno objašnjen mehanizam zloupotrebe društvenih mreža. U pitanju nije klasično hakovanje niti direktno gašenje naloga od strane platforme, već sofisticirana manipulacija pravilima same mreže. Instagram, odnosno kompanija Meta, ima automatizovane sisteme za otkrivanje neprirodnog rasta pratilaca, jer je takav rast najčešće povezan sa kupovinom publike, spamom ili prevarama. Kada algoritam detektuje nagli skok pratilaca sa sumnjivih lokacija i praznih profila, nalog se automatski označava kao rizičan i može biti privremeno ili trajno suspendovan, često bez prethodnog upozorenja.

Upravo taj mehanizam predstavlja idealan alat za obračun sa medijima koji su kritični prema vlasti. Dovoljno je organizovati masovni priliv botovskih naloga, kako bi se stvorio veštački utisak da je nalog prekršio pravila platforme. Meta u tom trenutku ne ulazi u motive rasta, već reaguje na obrazac ponašanja. Drugim rečima, platforma kažnjava žrtvu napada, a ne nalog koji je napad organizovao.

Takve operacije se ne sprovode nasumično. Postoje takozvane botovske farme, najčešće locirane u Aziji, koje raspolažu desetinama hiljada, pa i stotinama hiljada lažnih Instagram profila. Ti profili se mogu aktivirati u kratkom vremenskom roku, ciljano prema jednom nalogu. Cena ovakvih usluga zavisi od obima i brzine napada. Prema dostupnim podacima sa crnog tržišta digitalnih usluga, paket od 100.000 do 150.000 botovskih pratilaca može koštati od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, u zavisnosti od kvaliteta profila i brzine isporuke. Za organizacije ili strukture koje raspolažu većim resursima, to je zanemarljiv trošak u poređenju sa štetom koja se nanosi slobodnim medijima.

Posebno zabrinjava činjenica da se ovakav scenario gotovo identično ponovio na više medijskih naloga koji su prepoznati kao kritički nastrojeni prema vlasti. Nova, Radar i N1 nisu povezani algoritmom, već uređivačkom politikom. Upravo ta podudarnost otvara ozbiljnu sumnju da se ne radi o izolovanom incidentu, već o koordinisanoj akciji čiji je cilj bio privremeno ili trajno uklanjanje njihovog prisustva sa jedne od najvažnijih društvenih mreža.

Čak i nakon vraćanja naloga, posledice ostaju vidljive. Statistika publike je trajno narušena, algoritamski doseg je smanjen, a poverenje platforme u autentičnost naloga dovedeno u pitanje. Drugim rečima, šteta nije sanirana samim ukidanjem suspenzije. To je još jedan razlog zbog kojeg se ovakvi napadi smatraju efikasnim sredstvom digitalnog pritiska, jer ostavljaju dugoročne posledice koje se teško mogu u potpunosti ispraviti.

U širem kontekstu, ovaj slučaj pokazuje kako se pritisak na slobodne medije seli iz institucionalnog okvira u digitalni prostor. Umesto otvorene zabrane ili cenzure, koriste se tehničke slabosti globalnih platformi i njihova stroga, ali slepa pravila. Rezultat je isti, mediji se utišavaju, makar privremeno, a odgovornost se prebacuje na algoritme i automatizovane sisteme.

U društvu u kojem su društvene mreže ključni kanal informisanja, naročito za mlađu publiku, ovakvi napadi nisu samo tehnički problem, već ozbiljan udar na slobodu medija i pravo javnosti da bude informisana. Upravo zato ovaj slučaj prevazilazi pojedinačne naloge i postaje pitanje od javnog interesa.