Naši idoli nisu uvek dobri ljudi.
Baš sam bila klinka, imala sam možda 20 godina kad sam se prvi put tako razočarala u jednog našeg poznatog umetnika. Na intervju sam otišla sva uzbuđena što ću upoznati tog superkul lika i očekujući izuzetno zanimljiv razgovor, a u redakciju se vratila besna i ponižena i jako tužna što je ispao takva prostačina. Bukvalno više nisam mogla da ga vidim na TV-u a da mi se ne vrati ta scena, a da bude još gore, i sve što je ranije radio, nešto i jako dobro, delovalo mi je fejk.
Posle sam se jako plašila susreta sa nekim idolima iz detinjstva, a koji su u novinarskim krugovima važili za „teške“. Mislila sam ako se ispostave kao loši ljudi, uništiće mi svu tu muziku i reči koje sam preplitala u sebi tokom odrastanja; baš su mnogo uticali na ono što sam postala i ako se to ispostavi kao neistinito, baš bi moglo da zaboli… To se, srećom, nije desilo, ali sam tad još osvestila da ću u nekim slučajevima morati da razdvojim umetnost od umetnika.
Mnogi nisu, sudeći po reakcijama na slučaj Lejle Kašić i Ramba Amadeusa. Neki ljudi bukvalno negiraju seksualno uznemiravanje, a čak su spremni i da ga prihvate i opravdaju, pozivajući se na Rambove kvalitete koji apsolutno nemaju veze sa ovim slučajem.
Da, sjajan je muzičar; jedinstven lik na sceni, oštrog uma i uvek svoj; imao je genijalnih izjava koje volimo da citiramo; bio je neretko glas razuma u ovim našim ludilima, ma mnogo toga super će fanovi moći da vam kažu o Mega Caru. I to sve stoji, to jeste Rambo kojeg znamo (dok smo za Lejlu sad prvi put čuli), i teško nam je da prihvatimo da je takav čovek sklon tako prostačkom ponašanju. Ali, to ne znači da nije „dotičnu gospođicu“ tokom snimanja emisije „neplanirano pipnuo ili pljesnuo po dupetu ili pak štipnuo“ iz razloga koji i dalje nije sasvim jasan. Sam kaže da jeste.
Seksualno ili, kako kaže, kvazi-drugarski – svi znamo da nije ok, a način na koji govori o tome i celo saopštenje kojim se opravdava, ali ne izvinjava, nastavljajući da ponižava tu devojku – samo pojačavaju osećaj razočaranosti. Međutim, valjda da bi i dalje „navijali“ za Ramba, neki su spremni da pređu preko toga, da podsete da on „ima svoj stil izražavanja i ophođenja sa ljudima, sarkastičan i pomalo uvrnut“ i celu priču odlože kao preteranu, jer „Rambo i seksualno uznemiravanje, dajte molim vas, pa taj čovek je iznad toga“.
Pročitajte još:
A da li bi isto mogli da je neko drugi u pitanju? Neko možda manje kul, manje genijalan, neko koga možda manje osećamo kao svog?
Drugi zato na mrežama predlažu uvođenje „Keba filtera“ – ne znam čime je Keba zaslužio tu neprijatnu funkciju, pretpostavljam da bi moglo i neko drugo ime da posluži, ali idejni kreator kaže ovako: „Definitivno za građaniste moramo da uvedemo „KEBA filter“. Kada neka od javnih ličnosti koje oni obožavaju do imbecilnosti napravi neko sranje, tu vest im treba saopštiti tako da im kažete da je to uradio Dragan Kojić Keba. Kada se oni potom izjasne o događaju, oštro ga osude i dobro se razgneve na Kebu, onda im možete dodati ispravku da to ipak nije uradio Keba, nego ipak (npr) Rambo Amadeus. Bez Keba filtera su spremni da idu baš daleko u relativizaciji.“
I nije ovo „seča megacareva“, nije nameštaljka, možda i jeste neka vrsta nezgode koje „optuženi“ nije bio svestan, ali neka to nadležni odluče.
U međuvremenu, mi moramo da se suočimo s tim da i neki „megacarevi“ koji nam se čine tako bliski po važnim stavovima i moralnim vrednostima, mogu da se srozaju na nivo da „šljepnu, pipnu, štipnu“. I to nije ništa manje za osudu jer ih cenimo kao umetnike. Zapravo, naši idoli ponekad uopšte nisu dobri ljudi, znate to? Mnogi znaju da iznenade kad se kamere ugase.
***
Bonus video: Podcast „Život na srpskom“: Oliver Nektarijević – „Svakog dana poljubimo beton“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare