4
U isto vreme dok je u petak 15. novembra u Novom Sadu sve stalo, u Beogradu je počelo rušenje hotela Jugoslavija. Hotel koji bio simbol napretka sada zvanično odlazi u istoriju.
Sa jedne strane pojedini građani su nezadovoljni odlukom rušenja hotela Jugoslavija i okupili su se u znak protesta kada je počelo rušenje, sa druge strane vodi se debata oko Milenijum tima, koji nije samo angažovao teške mašine da krenu sa rušenjem nekada čuvenog hotela, već je i, kako Dnevnik Nove, otkrio kompanija angažovala prestižnu američku advokatsku kompaniju da je zastupa u SAD, Evropskoj uniji i i Ujedinjenom Kraljevstvu.
Pročitajte još
I dok u ruševinama nestaje ogromno parče istorije Beograda i jedan od najupečatljivjih simbola na obali Dunava u prestonici, pitali smo vas – koja je vaša najlepša uspomena u vezi sa hotelom Jugoslavija.
U komentarima su se najčešće pominjale maturske večeri, proslave, državni frizeri koji su pravili najbolje pletenice i kako je sama lokacija bila znak da će u budućnosti sve biti bolje.
„Prva bračna noć… A pre toga, letnje večeri, provodili u bašti restorana, uz voćne salate i sladolede… Matursko veče..“
„Generacija maturanata koja je imala cast da bude prva koja je proslavljala matursko vece u salama Dunav i Sava ovog hotela bila je moja generacija iz IX beogradske 1969 godine, a gradnja Hotela Jugoslavija zavrsena je upravo te godine.
„Moje prve frizerske revije.. “
„Davne, 1968.godine, kao brigadirka učestvovala sam na Omladinskoj radnoj akciji „Novi Beograd 1968″. Aktivnosti su bile na raščišćavanju šuta na izgradjenom hotelu i na izradi trase autoputa kroz Novi Beograd. Bili su to lepo provedenih mesec dana i udarnička značka kao uspomena na te dane.“
„1969. na maturskoj večeri II beogradske izvukla sam sam srećku za maturski bal. Na maturskom balu Dragan Stojnić je izvukao 20 dobitnika za put u Moskvu i tada Lenjingrad. Među njima sam bila i ja. To je bila neopisiva sreća, nisam verovala dok me Jugoturs nije obavestio da putujem u avgustu, 7 dana. Moje prvo putovanje van zemlje. Predivno“
„Bio je jedan državni frizerski salon. Gospođa Angela je radila najlepše pletenice u gradu. Godinama sam tamo odlazila. Najlepši pogled na Dunav!“
„Bio je to moj prvi susret sa poker aparatima davnih devedesetih gde smo kao zemunski studenti često „zujali“. Pamtim i one preslatke orkestre u kojima su svirali stariji ljudi na pomalo raštelovanim instrumentima sa obaveznim klavirom, klarinetom i kontrabasom“.
„Samo okruženje hotela i priobalje do kraja Zemuna je u to vreme, bar za mene, bio najlepši deo prestonice. Venecija je bila za kafu izmedju predavanja.“
„Uhhhh, odakle da krenem. Ko je držao do sebe, pravio je svadbu u Yugi; kad se išlo samo na kafu i kolače oblačilo se lepo; to je bio prvi izlazak za moje drugorođeno dete, sa dve nedelje života. Kolica, šetnja i svratili na kafu, kolače, piće sa najbližom familijom. Yuga je bila centar događanja za taj deo grada“.
A koja je vaša najlepša uspomena na hotel Jugoslaviju?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
