Kako vam zvuči da umesto "bot" kažete "nesvoj", napravite "zrčak" umesto "selfija" ili da koristite "suncokrem" sa zaštitnim faktorom?
To su samo neki od predloga koji su stigli na takmičenje za najbolju novu srpsku reč koju je organizovao sajt „Mala biblioteka“ iz Londona.
Takmičenje je počelo u maju ove godine i traje do 15. septembra, a može da učestvuje svako ko želi, tako što će poslati svoj predlog. Urednik stranice Veljko Žižić rekao je za N1 da su do sada dobili predloge oko 150 takmičara. Prema pravilima, svakom takmičaru je dozvoljeno da pošalje do pet reči.
„Često dobijemo i po pet reči po takmičaru, ali je prosek po takmičaru ipak malo manji. Ukupno, do sada nam je stiglo oko 300 reči, čime smo veoma zadovoljni“, rekao je Žižić za portal N1.
Predlozi, kako kaže, pristižu iz cele bivše Jugoslavije, naravno, najviše reči iz Srbije, potom Republike Srpske i Crne Gore. Iz sveta reči pristižu iz više evropskih zemalja – Britanije, Nemačke, Švajcarske, potom iz Kanade, SAD i Australije.
„Reči nam stižu od pisaca, novinara, ali pre svega i najviše od ljubitelja jezika. Reči dolaze i od roditelja i od dece. Dolaze prethodno promišljene reči, gde su njihovi stvaraoci odranije tražili zamenu za tuđicu koja im se ne dopada. Stižu i reči koje su smišljene posebno za takmičenje“, ističe Veljko Žižić.
Osim toga, kako dodaje, stigle su i reči koje su deca već ranije smislila, iz nekog sasvim iznenadnog povoda, gde njihove porodice radosno već koriste tu reč u svojoj sredini. Dolaze i one koje su stvorene u svakodnevnom neobaveznom razgovoru između prijatelja.
„Svakako, nadamo se da će lepi predlozi nastaviti da pristižu. Sve lepe poruke i predlozi su nam veoma dragoceni. Takmičenje je otvoreno sve do 15. septembra. Takmičenje nudi i vredne nagrade, a to su 600 evra za prvu, 400 evra za drugu i 200 evra za treću nagradu“, rekao je Žižić.
Smotuljak – Zamena za „wrap“, reč koja se često može naći kod dostavljača hrane. Kako Žižić objašnjava, reč je o proizvodu za koji niko nije siguran kako se izgovara: „rap“, „rep“, „vrap“, „vrep“. Svakako, neozbiljno je imati u srpskom imenicu koja se piče sa „w“.
Žižić nam je predstavio još neke zanimljive predloge koji su stigli:
Populica – Zamena za „bestseller“, obično za knjigu koja je veoma čitana pa je predlog imenica ženskog roda koja će ujedno biti i slatka.
Samoglas – Predlog zamene za „podcast“. Ova reč bi bila zbir reči za „samo“ i „glas“, što bi odražava zvuk gde govornik sam izražava svoje misli.
Čežnjište – Značenje je mesto, stvarno ili preneseno, u prostoru ili u duši, koje nadahnjuje, podstiče, nagoni na čežnju. Nadahnuće je proisteklo iz pesničkih misli, sećanja i potrebe dočaravanja stanja posebnih osećanja.
Zrčak – Zamena za reč „selfi“. Zrčak dolazi od reči zrcalo, odnosno ogledanje, ogledalo. Stoga je predložena reč kratka a ipak ima vezu sa starom rečju i zvukom našeg jezika.
Pročitajte još:
Smečkati – izgnječiti nešto.
Beztebnost – Stanje bez tebe (nije nedostajanje, več upravo stanje bez druge osobe) – nadahnuće je iz turskog jezika, koji poseduje reč tog značenja.
Demonokrntija – Privid demokratskog uređenja, gde je demokratija zapravo zloupotrebljena protiv društva.
Suncokrem – Krema za sunčanje, zamenjuje čak tri reči, lako se izgovara, smislio ju je jedan dečak na putu ka morskoj plaži.
Nesvoj – Odlična zamena za engleski „Bot“ odnosno ljude ili uređaje bez svog mišljenja.
Barlabuć(i) – Iz Banjaluke pristigla nam je reč “Barlabući”. Delim sa vama divno objašnjenje koje je poslao takmičar: „Barlabući su tinejdžeri, bez obzira na pol! Zamjena za stranu riječ. Reč slikovito prikazuje tu napupelu mladost koja se „prndulji“ na sve i svašta od ustalasalih hormona i neukrotive snage. Istovremeno je riječ ušećerena i ne kritikuje mladost!“
Na pitanje kako se došlo do ideje o ovom zanimljivom takmičenju, kaže da je to način da se pokrene širi društveni razgovor o rečima koje koristimo.
„Na tok te ogromne, žive reke kao što je zajednički jezik ipak možemo uticati tek kada se stvori zajednički društveni stav. Slična takmičenja postoje u drugim jezicima. Srpski jezik je dobro i tekovina koja nas spaja unutar države, potom nas spaja sa državama gde se isti jezik govori, i na kraju sa srpskim rasejanjem širom sveta. Pitanje jezika nas u rasejanju ujedinjuje. Takmičenje je naš način da pristupimo rešavanju neprilike, umesto da samo sležemo ramenima“, kaže za portal N1 Žižić.
Svi zainteresovani mogu slati predloge novih reči na adresu: [email protected]. O uslovima takmičenja informacije su na sajtu wwww.malabiblioteka.net/novarec
A ukoliko imate neke predloge, možete ih napisati i ovde, u komentarima na vest.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare