0
"Kad se sve ovo završi, kad se vratimo u učionice, neko će ući kao kišna glista - bez ogrebotina i bez tragova borbe. A neki, koji imaju kičmu, ući će dostojanstveno - sa ponosom, sa osećajem da su podržali svoje đake onda kada je bilo najteže."
U subotu je pod nazivom „15. za 15“ u Beogradu održan protest za koji kažu da je najveći u istoriji Srbije.
Među onima koji su se okupljenima obratilisa bine na Slaviji bila je i Anđelka Petrović, profesorka srpskog jezika i književnosti u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu.
Profesorkin moćni govor prenosimo u celosti.
„Dobro veče, dobri ljudi!
Večeras stojim pred vama i predstavljam najhrabriju profesiju u Srbiji u ovom trenutku – profesiju učitelja i nastavnika.
Često u ovim prilikama citiraju Njegoša. Odličan izbor, ako mene pitate. Međutim, ja sam odlučila da vas podsetim na jednu genijalnu misao Danila Kiša. Kaže Kiš – mrzi ljude koji kroz život prođu kao kišne gliste – bez ogrebotine.
20. januara učitelji i nastavnici u Srbiji koji nisu kišne gliste obustavili su nastavu da bi podržali svoje bivše đake – studente.
U toj podršci istrajavamo ravno 9 nedelja. Pre neki dan zbog te podrške nismo dobili platu.
Kada mi je 6. marta stigla poruka iz banke, pomislila sam – učitelji i nastavnici u Srbiji koji imaju kičmu nisu kišne gliste. Taj osećaj da ne gmižete, već stojite dostojanstveno i nepokolebljivo podržavajući svoje bivše đake studente – nezamenljiv je.
Kad se sve ovo završi, kad se vratimo u učionice, neko će ući kao kišna glista – bez ogrebotina i bez tragova borbe. A neki, koji imaju kičmu, ući će dostojanstveno – sa ponosom, sa osećajem da su podržali svoje đake onda kada je bilo najteže.
Mi, učitelji i nastavnici, biramo da budemo gromade. Gromade dostajanstva zato što učenje nije samo prenošenje znanja – učenje je naučiti dete šta znači da ima integritet, šta znači da poštuje autoritet, šta je pravda, istina i hrabrost.
A od koga mi svih ovih nedelja učimo važnu lekciju o hrabrosti? Od onih koje smo mi nekada podučavali, a to su naši bivši i sadašnji đaci.
I zato postavljam pitanje svima nama – kako možemo i da li smemo da ih izdamo?
Kako bismo mogli da ih pustimo da sami nose teret borbe za pravdu i istinu?
Danas stojimo uz bivše đake.
Sutra ćemo stajati uz nove đake.
Uvek ćemo stajati uz istinu.
Bez obzira na pritiske i zastrašivanja.
Jer, podsetiću vas još jednom, učitelji i nastavnici nisu kišne gliste. Mi smo svetlost! Prenosimo svetlost i donosimo svetlost. A svetlost mladosti koja je danas, i svih ovih nedelja, pred nama – jače je od mraka!
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
