Foto: Privatna arhiva

Ovako je od novembra do aprila.

Provoditi zimu na teritoriji Vojvodine može da se posmatra kao prvi simptom ozbiljne potrebe za autodestrukcijom jer opustošena, prazna i široka polja nisu prizor koji u vama izaziva proizvodnju hormona sreće. Horizont se na kraju pogleda spava u bezličnu sivu masu, a košava seče noge.

U Pančevu od novembra do aprila sve na vas deluje parilišuće, vazduh ne može da se udiše, ljudi ne mogu da se podnose, a vlaga u zidovima preti da vam se trajno uvuče u kosti.

Foto: Privatna arhiva

Predsednik stalno opominje i upozorava na najstrašniju zimu od, verovatno, prelaska preko Albanije, shodno tome stanovništvo grca od straha i već loži sve pred sobom u tolikoj meri da se u ranim jutarnjim časovima i uveče posle 10, prst pred okom ne vidi od guste magle.

Foto: Privatna arhiva

Zbog nagle promene pritiska je, kažu zvaničnici, a beogradski Zavod za javno zdravlje, simpatičnim videom sa nacrtanim čovečuljcima upozorava da je ipak bolje da ne izlazimo iz kuće, i ako može, ne dišemo uopšte.

Dobro je dok je do atmosferskog pritiska, ja sam mislila da je do toga što su u Srbiji traktorske gume, plastika i stare cipele sa tavana standardni ogrev ocenjen sa 10.

Foto: Privatna arhiva

U glavnom gradu zbog ljubičastog upozorenja na aplikaciji za kvalitet vazduh je nastala opšta panika, i izašli bi Beograđani na šor da se pobune protiv smrti koju udišu, ali ne smeju, jer postoji ozbiljna šansa da će da popadaju kao muve po ulici ako krenu duboko da dišu.

Mi u Pančevu, sa druge strane reke, ne beremo brigu uopšte jer su škrge odavno deo našeg evolutivnog napretka, pluća su nam kao Majkla Felpsa, a organi sposobni da prerađuju raznu hemiju.

Ja nekad, na primer, uveče dok šetam psa, zapalim čak dve cigare u isto vreme da se podsetim kako je bilo nekad dok nam je industrija bila u funkciji, dignem glavu u pravcu ka Beogradu i duboko ispustim dim cigarete u etar pomišljajući da je sada neki Beograđanin sigurno dobio napad kašlja u svom toplom domu i za to u sebi optužio Vesića i Vučića, zaboravljajući da su Pančevci glavni zagađivači.

Nažalost, fabrike nisu što su nekad bile, ove što su ostale imaju neke filtere, pa tako ako sada želite dobro da se nadišete otrova, najbolje bi bilo da skoknete do Bora i Smedereva, ili samo da provedete neko vreme iza komšijine kuće jer svi znamo da loži cipelice sa tavana i misli da se radi o reciklaži.

Moj grad se u poslednje dve godine prilagođava novoj naučnoj disciplini, a to je ekonomski razvoj, posebno usmeren na kategoriju investitora i izvođača radova te je sada sve raskopano do poslednjeg ćoška, a stanovi bez infrastrukture čekaju svoje nove beogradske vlasnike koji su se u Pančevo slili kao u septičku jamu, kao da ovaj grad nije već dovoljno usmeren protiv svega u čoveku.

***

Bonus video: Kako dišete, Beogađani?


Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar