0
Nikad tiši protest.
Bilo je za prošli protest i u „našim redovima“: Neću zbog opozicije; Ne mogu u masu, nije mi dobro; Umorna sam, ne vidim da će se nešto desiti… Ja sam morala da izađem jer ne znam šta bih drugo mogla.
Plakala sam, sad bih vrištala u soliteru od 17 spratova, ali znam da ne bi pomoglo. Prošlog petka, u onoj masi ljudi, ćutala sam. Svi su ćutali i hodali, a ja sam pomislila kako nikad nisam mogla ni da zamislim da ću jednog dana biti na takvom protestu.
Volela sam proteste. Još klinka kad sam bila, kad sam čekala kad ćemo da lupamo u šerpe, a na ulicu izlazila držeći mamu čvrsto za ruku oduševljena tim mladim ljudima koji se bore za sutra. Imala sam manje od 10 i bedž „Budući student BU“. Kao mini maturantkinja sam crtala target na čelu iskradajući se iz kuće pod sirenama da branimo mostove, a u nastavku „izlazila na crtu“ svim političkim strukturama koje sam smatrala otrovnim. Često lagala roditelje koji su brinuli, jer opasno je. Kod kuće i u kraju je i dalje bila sigurna zona. Bila sam i „jedna od pet miliona“, kad je bilo krvi na košulji. Bila sam i onda kad smo se ponadali da se „konačno pojavio neko normalan, pristojan“… Uvek smo pravili buku i očekivali da će se „desiti nešto ili neko“ da nam bude bar malo bolje.
Pročitajte još:
Sad ćutimo. Sad samo pokušavamo da nekakvu svetlost pronađemo, prepoznamo, upalimo u ovom mraku. Gledamo se, bukvalno na rubu.
Jer proteklih godina retko ko izlazi na protest zato što je za neku političku opciju. Proteklih godina na ulicu izlazimo zbog najosnovnijih ljudskih prava; zbog vode; zbog vazduha; na kraju, zbog prava da izađemo iz kuće a da tog dana nijedan ludak ne zapuca na nas, na decu u školi. Tražimo da preživimo. Ili, ako ne mi, onda možda bar deca.
Do toga je dogorelo i sada zaista ne mogu da razumem ucenjene, potplaćene, dovedene u nezgodnu situaciju… Šta je ono što je bitno? Šta je uopšte, na kraju, ono što nema cenu?
Više nije ni dostojanstvo u pitanju, nije ono pobuni se da budeš na pravoj strani, nema „naših redova“, nije stani protiv ili za nekog, probudi se da ne bude kasno. Već je mnogo kasno. I više baš nema gde nego na ulicu.
***
Bonus video: Koji protesti su zaustavljali Srbiju?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
