28
Institut za biologiju mora Univerziteta Crne gore objavio je fotografiju mlade jedinke bele ajkule koju je ulovio ribar Gojko Mitrović.
Institut za biologiju mora u saopštenju objašnjava da je mlada jedinka vele bele ajkule, ulovljena i puštena na 12 kilmetara od crnogorske oble u dubini od 115 metara. Navode da ova vrsta prirodno zalazi u Jadransko more i stanovnik je čitavog Mediterana i da je njena brojnost znatno niža nego u prošlosti.
Pročitajte još
Iz Instituta navode i sledeće činjenice: Velika bela ajkula (Carcharodon carcharias) jedna je od najpoznatijih životinjskih vrsta na svetu, a njena populacija u Sredozemnom moru smatra se kritično ugroženom. Pojave ove vrste u mediteranskim zemljama postale su veoma retke i često se pojedinačno beleže u naučnoj literaturi. Prema podacima Instituta, u proteklih skoro 30 godina, ovo je tek treći zabeleženi primerak u našim vodama. Najnoviji slučaj mladog primerka u Jadranu zabeležen je 2023. godine u susednoj Hrvatskoj.
Iako odrasli primerci ove vrste mogu predstavljati potencijalnu opasnost po čoveka, napadi ajkula su generalno veoma retki. Većina ljudi ima urođeni strah od životinja koje mogu biti opasne po nas, što je potpuno razumljivo. Ipak, kroz tačno i nesenzacionalističko informisanje može se uvideti da su napadi ajkula na ljude znatno ređi u poređenju sa mnogim drugim životinjama, pa i onima koje svakodnevno srećemo.
Prirodnjački muzej Floride vodi globalnu bazu podataka o napadima ajkula na ljude. Prema njihovim podacima, tokom 2024. godine zabeležena su četiri napada sa smrtnim ishodom – po jedan u: SAD-u, Zapadnoj Sahari, Egiptu i Maldivima. Ova statistika obuhvata sve vrste ajkula, ne samo veliku belu. Izveštaj pomenutog muzeja možete pogledati ovde: https://www.floridamuseum.ufl.edu/…/yearly-worldwide…/
U Crnoj Gori zabeležen je samo jedan napad ajkule na čoveka, sredinom prošlog veka. Od preporučenih preventivnih mera izdvajaju se: izbegavanje plivanja u zoru, udaljavanje od obale prilikom plivanja, kao i izbegavanje područja u blizini ribolovnih aktivnosti. Na našem delu Jadrana napadi su izuzetno retki, a poslednji sa smrtnim ishodom dogodio se u Hrvatskoj 1974. godine. Poslednji napad u Jadranu desio se 2008. godine kod ostrva Vis u Hrvatskoj, bez smrtnog ishoda – tada je ajkula napala ronioca koji je sa sobom nosio ulovljenu ribu. Vremenska razlika između poslednja dva napada na istočnoj strani Jadrana iznosi više od 30 godina. Kao i kod bilo koje divlje životinje, nije moguće sa sigurnošću predvideti da li će, kada i gde doći do napada.
U većini mediteranskih zemalja, pa tako i u Crnoj Gori, ciljani lov velike bele ajkule je zabranjen. Ova vrsta zaštićena je Rešenjem o stavljanju pod zaštitu pojedinih biljnih i životinjskih vrsta (Službeni list RCG, br. 76/2006), kao i Naredbom o lovostaju uzrasnih klasa riba i drugih morskih organizama (Službeni list CG, br. 26/2015). Zahvaljujući gospodinu Mitroviću, dobijen je veoma redak i vredan podatak sa naučnog stanovišta. Kako i preporuke nalažu, on je živ primerak oslobodio iz mreže dok je još bio u moru i Institutu dostavio sve informacije o ulovu, zajedno sa fotografijama, na čemu mu se zahvaljujemo.
U Jadranu i drugim delovima Mediterana, nedavno je sprovedeno istraživanje italijanskih kolega sa ciljem da se pronađe i označi primerak ove vrste. Uprkos višegodišnjim pokušajima, nijedna bela ajkula nije registrovana. Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Acta Adriatica, a možete ga pronaći ovde: https://acta.izor.hr/ojs/index.php/acta/article/view/1382
U okviru projekta „Jačanje građanske nauke radi unapređenja prijavljivanja slučajnog ulova ajkula i raža u Crnoj Gori“, Institut sprovodi program građanske nauke #pošaljiajkulu.
Projekat finansira Regionalni centar aktivnosti posebno zaštićenih područja (Regional Activity Centre for Specially Protected Areas – UNEP/MAP-SPA/RAC) kroz poziv za male projekte namenjene sprovođenju komunikacionih inicijativa za očuvanje hrskavičavih riba u Jadranskom regionu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
