59
Najveći grad u američkoj saveznoj državi Minesoti bio je nakratko hladniji od Marsa prošlog meseca.
Krajem novembra talas veoma hladnog vremena u Mineapolisu oborio je temperature za oko 10 stepeni ispod istorijskog proseka, objasnio je meteorolog AccuWeathera Brajan Lada. Dnevne temperature su se kretale između oko minus 4 i minus 2 stepena Celzijusa, što je bio najhladniji period za gotovo 430.000 stanovnika grada još od februara.
Na Crvenoj planeti, udaljenoj oko 362 miliona kilometara od Zemlje, NASA-in rover Curiosity istovremeno je izmerio dnevne temperature od oko minus 1 stepen Celzijusa.
Međutim, situacija se dramatično menja nakon zalaska sunca.
Dok su se večernje temperature u Mineapolisu spuštale u raspon između oko minus 10 i minus 5 stepeni Celzijusa, na Marsu su minimalne vrednosti padale i do oko minus 73 stepena Celzijusa.
„To je podsetnik da, čak i kada poslepodnevne temperature izgledaju slično, Crvena planeta je i dalje potpuno drugačiji svet“, rekao je Lada.
Mars je znatno udaljeniji od Sunca od Zemlje i ima izuzetno tanku atmosferu koja ne može efikasno da zadržava toplotu, navodi NASA.
Dok se Zemlja kreće orbitom udaljenom oko 149.6 miliona kilometara od Sunca, Mars je udaljen približno 228.5 miliona kilometara.
Iako je Zemljina atmosfera tanka, i dalje je mnogo gušća od marsovske. Atmosferski pritisak na Marsu iznosi otprilike jedan odsto pritiska na površini Zemlje, prema podacima NASA-inog Earth Observatory centra.
Zbog toga temperature na Marsu mogu da se spuste i do oko minus 143 stepena Celzijusa, što je nivo hladnoće nespojiv sa životom. Čak i na Zemlji ljudi mogu da se smrznu na temperaturama nešto iznad nule, tačnije iznad 0 stepeni Celzijusa, što je tačka mržnjenja vode.
Nedostatak značajne količine vodene pare na Marsu takođe omogućava da toplota veoma brzo nestaje kada Sunce zađe, dodaje Lada.
Pročitajte još
Ipak, to ne znači da Mars nema vremenske pojave. U mnogim aspektima, one se mogu uporediti sa onima na Zemlji. Mars i Zemlja imaju godišnja doba, snažne vetrove, oblake i oluje ispunjene električnim pražnjenjima.
Oblaci na Marsu verovatno su sastavljeni od ledenih kristala vode, ali zbog ekstremne hladnoće ne stvaraju kišu. NASA navodi da padavine na Marsu najverovatnije imaju oblik inja. Tlo je često hladnije od vazduha, naročito tokom vedrih noći, pa se vazduh pri dodiru sa površinom dodatno hladi, a voda iz njega ledi i ostavlja tanak sloj inja. Lander Viking II, koji je sleteo na Mars 1970-ih, nekoliko puta je ujutru zabeležio inje na tlu.
Rover Curiosity prati marsovsko vreme još od svog sletanja u Galeov krater 2012. godine. Krater se nalazi na južnoj hemisferi Marsa, blizu ekvatora.
Prvog decembra u Galeovom krateru dnevna temperatura dostigla je oko minus 4 stepena Celzijusa, dok je noćna iznosila oko minus 71 stepen Celzijusa.
