Studenti objavili rad u kome dokazuju da možemo da putujemo kroz vreme: Evo kako i šta bi se zapravo desilo

Germain Tobar i Fabio Kosta, obojica sa Univerziteta u Kvinslendu u vreme kada je rad objavljen u časopisu Classical and Quantum Gravity, zajedno su radili na istraživanju. U tekstu pod nazivom “Reversible dynamics with closed time-like curves and freedom of choice” (Reverzibilna dinamika sa zatvorenim vremenskim krivama i slobodom izbora) Tobar i Kosta tvrde da su pronašli matematički kompromis koji rešava veliki logički paradoks u jednom modelu putovanja kroz vreme.

Suština otkrića

Matematika iza ovog rada je složena, ali pojednostavljeno rečeno, fokus je na tzv. zatvorenim vremenskim krivama (CTC), konceptu koji je prvi pomenuo Albert Ajnštajn. Tobar i Kosta kažu da dok god su bar dva elementa čitavog scenarija unutar jedne CTC u „uzročno-posledičnom redu“, ostatak događaja ostaje podložan lokalnoj slobodnoj volji.

„Naši rezultati pokazuju da CTC nisu samo u skladu s determinizmom i lokalnim ‘slobodnim izborom’ delovanja, već i sa bogatim i raznovrsnim spektrom scenarija i dinamičkih procesa“, zaključuje se u njihovom radu.

Objašnjenje kroz primer

Kosta u izjavi približava teoriju analogijom:

„Recimo da ste putovali kroz vreme da sprečite da se pacijent nula zarazi koronavirusom. Ako biste to zaista sprečili, nestao bi i razlog da se vratite unazad i zaustavite pandemiju. To je paradoks, nelogičnost zbog koje mnogi misle da putovanje kroz vreme nije moguće. Logički, teško je prihvatiti ovakav scenario jer bi to značilo da nemamo slobodu da preduzmemo bilo koju proizvoljnu akciju. Drugim rečima, možete da putujete kroz vreme, ali ne možete da uradite ništa što bi izazvalo paradoks.“

Ovakvi ishodi često se svrstavaju pod „efekat leptira“, gde mala promena izaziva ogromne posledice. Ali, istinska matematička slika je bliža staroj priči o „majmunovoj šapi“, pazite šta želite, i pazite zašto putujete kroz vreme.

Kako se događaji sami prilagođavaju

Tobar dalje pojašnjava:

„U primeru sa nultim pacijentom, mogli biste pokušati da ga zaštitite od infekcije, ali biste tada sami postali pacijent nula, ili bi to bio neko drugi. Bez obzira na vaše postupke, ključni događaji bi se jednostavno prilagodili oko vas. Što više pokušavate da stvorite paradoks, događaji će se sami preoblikovati kako bi ga izbegli.“

Šta to znači za nauku

Iako ovo može delovati obeshrabrujuće za nekoga ko bi želeo da spreči pandemiju ili da eliminiše Hitlera, za matematičare to predstavlja rešenje jednog od fundamentalnih problema u načinu na koji razmišljamo o vremenu. Ovo se uklapa i u neka otkrića iz kvantne fizike, poput istraživanja sprovedenih u Los Alamosu, kao i u ponašanje matematičkih modela nasumičnih šetnji u jednoj ili dve dimenzije.

Najmanje što ovo istraživanje sugeriše jeste da bi neko, ko jednog dana zaista osmisli način za smisleno putovanje kroz vreme, mogao da eksperimentiše bez straha da će trenutno uništiti svet. Drugim rečima, možda i možemo da putujemo kroz vreme, ali univerzum će uvek pronaći način da se paradoksi izbegnu.