Satelitski snimak Beograda otkriva nešto jako loše: Naučnica gleda ovu mapu i pita se - šta se dešava sa našim gradom?

Na takve prizore mogli ste naleteteti i u Čuburskom parku koji ovako izgleda još od juna. Stabla, pretežno mlada, mestimično su osušena, a u okolini su prisutne čak i ogoljene krošnje, i suva i žuta trava. Ako ste skoro bili na Košutnjaku, verovatno ste umesto bujne, zelene travnate površine kod Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja zatekli nešto što više liči na dehidriranu savanu.

Vrelo leto i ekstremna suša ostavili su vidljiv ožiljak na beogradskom zelenilu. To više nisu samo naše subjektivne ocene, već potvrde stižu čak iz svemira, piše "Klima101"

Istraživačica urbanog prostora u oblasti GIS-a, Olga Gomerštat, analizirala je satelitske snimke kako bi rasvetlila uticaj letnjih vrućina na zelene površine u našem glavnom gradu.

Analiza, objavljena u elektronskom časopisu o održivosti New Polis, pokazala je da je vitalnost vegetacije u prestonici drastično opala, a nastala šteta je rapidno napredovala: za samo nekoliko nedelja, zeleni pokrivač u Beogradu dramatično se osušio.

Prateća mapa jasno ilustruje razmere oštećenja i gubitak zelenila širom Beograda.

Ovo, međutim, ne treba da nas začudi: u sam osvit juna, doživeli smo prvi letnji toplotni talas u Srbiji, a sredinom meseca i drugi. Čak i izvan ova dva pomenuta naleta toplote, temperature u glavnom gradu redovno su prelazile tropskih 30 °C.

Ruku pod ruku sa žestokim vrućinama, jun je obeležilo i veoma sušno vreme: bio je to ne samo najtopliji, nego i najsušniji jun u Beogradu – i to od davne 1888. godine kada su meteorolozi počeli da vode ovdašnju evidenciju o temperaturama i drugim klimatskim karakteristikama.

Iako su čak i u ovako surovim uslovima pojedini delovi grada poput navodnjavanih bašti ili površina uz reke pokazali stabilnost, to duguju većem pristupu vodi. Dok su drveće i zelene površine koji nisu imali taj „luksuz” zabeležili očigledne znake stresa. Njih možemo naći u svim zonama – a ekstremna toplota i suša naročito su nagrizle zelenilo u industrijskim zonama i na gradilištima, odnosno na mestima na kojima je ono već retko i ranjivo.

Kako je sprovedena analiza?

Tiha transformacija zelenila u kontekstu junskih vrućina uhvaćena je sa čak 705 kilometara visine zato što su kao „rendgen” beogradskih pluća poslužile slike koje su napravili sateliti Landsat 8 i 9. Ovi podaci su dostupni putem američke platforme za istraživanje planete Zemlje, USGS Earth Explorer.

Za svaku sliku računao se tzv. Normalizovani indeks vegetacije (NDVI), široko korišćen indikator daljinskog istraživanja koji odražava zdravlje i gustinu vegetacije. NDVI vrednosti se kreću u rasponu od -1 do +1, pri čemu veće vrednosti ukazuju na bujnu i aktivnu vegetaciju.

Promena je merena tako što je izračunata razlika u ovim vrednostima za svaki piksel (površina od 30×30 metara) između početka i kraja juna.

Prosečan pad zdravlja vegetacije dostigao je čak 0,52. Srednja vrednost promene, odnosno medijana, iznosi -0,50. Kako se navodi, u ovom slučaju, medijana otkriva da je najmanje polovina svih površina u gradu doživela pad zdravlja vegetacije veći od te vrednosti.

Zelenilo nas štiti od klimatskih promena, ali je klimatskim promenama i ugroženo

Uvidi iz studije Olge Gomerštat naglašavaju krhkost beogradskog zelenila na ekstremnim vrućinama, ali i neujednačenu otpornost urbanih ekosistema: možda neočekivano, među posebno osetljivim oblastima su i javne zelene površine na koje se Beograđani često oslanjanjaju u potrazi za hladom i utočištem od visokih temperatura.

Vegetacija nije samo prirodni resurs, već kritična infrastruktura u jednom gradu. Ona udiše život u svoje okruženje, hladi vazduh, pozitivno utiče na mentalno i fizičko zdravlje, štiti poslovanje tokom toplotnih talasa i jača otpornost ekonomije.

Ali u sve toplijoj i sušnijoj Srbiji, zelene oaze suočavaju se brojnim stresorima, a sve to čini da naredni klimatski šok dočekaju nespremniji i fiziološki slabiji.

Mada pejzaži naizgled deluju slično, jesenje sušenje lišća je prirodni deo godišnjeg ciklusa, dok je sušenje usred leta signalizuje da je drveće u opasnosti i predstavlja svojevrsnu odbrambenu reakciju na nepovoljne uslove.

Ovo nas dovodi u paradoksalnu situaciju: naše saborce u borbi protiv klimatskih promena gubimo na tom istom frontu umesto da ih štitimo – kako bismo posledično zaštitili i sebe.

Naposletku, u našem glavnom gradu ne samo da treba da sačuvamo postojeće zelenilo, već i da stvorimo nove zelene oaze.

Nekadašnja vizija Beograda kao „arhipelaga naselja u moru zelenila” po svemu sudeći napuštena je u korist urbanizacije, a ova analiza služi kao jasan podsetnik da gradovi moraju da vrate živu infrastrukturu u fokus urbanog planiranja.

U suprotnom, Beograd će izgubiti bitku sa klimatskim promenama – a stradati neće samo zelenilo, već i mi kao njegovi stanovnici.