Ovo je najstarija reka na svetu: Starija je od dinosaurusa i još uvek postoji

Odgovor vodi u vreme pre dinosaurusa. Reč je o reci Finke u Australiji, poznatoj i kao Larapinta na jeziku starosedelačkog naroda Arrernte, čija se starost procenjuje na između 300 i 400 miliona godina.

Ovaj sistem tokova i kanala prostire se na više od 640 kilometara kroz Severnu teritoriju i Južnu Australiju. Zbog izrazito sušnih uslova u središtu kontinenta, reka teče samo povremeno. Veći deo godine postoji kao niz izolovanih vodopunih udubljenja. Ipak, kombinacija geoloških zapisa, profila trošenja i merenja radionuklida u okolnim sedimentima i stenama omogućila je naučnicima da ovaj rečni sistem smeste u devon, period star između 419 i 359 miliona godina, ili u karbon, koji traje od 359 do 299 miliona godina.

Jedan od najsnažnijih dokaza o njenoj drevnoj starosti jeste geološka anomalija poznata kao poprečna drenaža, objašnjava Viktor Bejker, geomorfolog sa Univerziteta u Arizoni. Umesto da teče paralelno sa otpornim stenama, poput kvarcita, reka Finke seče ove izuzetno čvrste formacije dok prolazi kroz planinski masiv MacDonnell u centralnoj Australiji.

Voda uvek bira najlakši put, pa je na prvi pogled nelogično da reka prolazi kroz tvrde stene umesto da ih zaobiđe. Upravo zato, postojanje i poreklo ove poprečne drenaže otkrivaju ključne detalje o istorijskom toku reke Finke.

Postoje indicije da je rečni tok postojao i pre nego što se planinski lanac uzdigao, rekao je Bejker za Live Science. Taj fenomen naziva se antecedencija. U suštini, reka je tu pre nego što planine nastanu i, dok se Zemljina kora uzdiže, reka se useca naniže.

Planine MacDonnell, koje narod Arrernte naziva Tjoritja, nastale su tokom takozvane orogeneze Alis Springs, tektonskog procesa izgradnje planina koji se odigrao pre između 300 i 400 miliona godina. To znači da je reka Finke stara najmanje koliko i same planine.

Dodatni dokazi dolaze iz procesa erozije i trošenja, koji ostavljaju specifične hemijske tragove. Ti podaci ukazuju na to kako i gde je površina kroz vreme bila u dodiru sa atmosferom i protokom vode. Korišćenjem radioaktivnih potpisa određenih izotopa, odnosno varijanti elemenata sa različitim brojem neutrona, naučnici mogu da procene starost stena. Pošto se radioaktivni izotopi raspadaju stalnom brzinom, moguće je izračunati kada su stene nastale analizom odnosa među njima. Svi ovi podaci zajedno omogućavaju rekonstrukciju istorije i razvoja reke Finke.

Ipak, reke su sistemi u stalnoj promeni. Neke iz godine u godinu rastu, dok druge potpuno nestaju. Zašto je, onda, sistem Finke opstao toliko dugo?

Reke mogu nestati ako ih preplavi velika količina sedimenta, kao tokom vulkanskih erupcija, ili ako se reljef toliko promeni da voda pronađe novi put, na primer tokom napredovanja i povlačenja ledenika, objašnjava Elen Vol, geolog sa Državnog univerziteta Kolorado.

Pored toga, reke mogu presušiti zbog klimatskih promena ili zbog intenzivnog korišćenja vode od strane ljudi. Dugotrajnost pogoduje tektonska stabilnost i odsustvo glacijacija tokom pleistocena, perioda koji je trajao od pre oko 2,6 miliona do pre 11.700 godina.

U slučaju reke Finke, Australija predstavlja izuzetno stabilan kontinent već veoma dugo. Smeštena u središtu Australijske ploče, ova oblast gotovo da nije imala značajnije tektonske aktivnosti tokom poslednjih nekoliko stotina miliona godina. Zbog toga je sistem reke Finke mogao da se razvija i širi gotovo neprekidno tokom većeg dela svoje istorije.

Što se tiče budućnosti, teško je proceniti koliko dugo će Finke još opstati. Rečne mreže koje su dugo trajale verovatno će nastaviti da postoje, smatra Vol, ali dodaje da su mnoge reke u sušnim područjima, poput Finke, snažno izmenjene ljudskim korišćenjem vode.

Takav pritisak će se, prema njenim rečima, verovatno povećavati kako globalna potrošnja vode raste, a klimatsko zagrevanje čini suva područja još suvlјim.

Ako reka Finke jednog dana presuši, drugo mesto po starosti mogla bi da preuzme reka New River, stara oko 300 miliona godina, koja danas protiče kroz savezne države Virdžiniju, Zapadnu Virdžiniju i Severnu Karolinu.