Naučnici misle da ovaj svemirski objekat potiče od izumrle civilizacije

Objekat Arjuna 2025 PN7, nazvan po asteroidnom pojasu Arjuna, otkriven je u okviru Pan-STARRS istraživanja još 2014. godine, ali je bio toliko neprimetan da ga astronomi nisu primetili sve do sada. Istraživači Karlos i Raul de la Fuente Markos sa Univerziteta Complutense u Madridu nedavno su objavili studiju u kojoj istražuju mogućnost da je reč o kvazi-mesecu. Pojas Arjuna sastoji se od više od stotinu asteroida koji imaju orbite slične Zemljinoj kvazi-satelita koji se kreću zajedno s našom planetom, ali nisu gravitaciono vezani za nju. Za razliku od „mini-meseca“, koji su privremeno zarobljeni gravitacijom i kruže oko Zemlje, ovi objekti samo prate njen put oko Sunca.

„Ovaj ‘Arjuna’ objekat, po definiciji kvazi-satelita, ima orbitalni period od godinu dana… što znači da se dugo zadržava u blizini Zemlje, iako prati heliocentričnu orbitu,“ navode Loeb i njegov saradnik Adam Hibberd u studiji koja je nedavno poslata na objavljivanje.

Loeb i Hibberd predlažu da je objekat Arjuna zapravo ostatak nestale civilizacije, ali ne vanzemaljske, već sovjetske. Naime, oni smatraju da bi to mogao biti deo neuspešne sovjetske misije ka Veneri iz aprila 1964. godine. U to vreme Sovjeti su se već takmičili da prvi pošalju čoveka na Mesec, dok su paralelno slali sonde ka Marsu i Veneri. Letelica Zond-1 međutim, nije uspela da stigne do cilja. Tokom puta ka Veneri morala je da upotrebi svoj raketni motor za dodatni potisak i kasnije da ispravi kurs. Pojavile su se operativne greške i problemi u komunikaciji kada je došlo do curenja pritiska u jednom odeljku. Na kraju je došlo do potpunog gubitka pritiska i prekida veze sa sondom.

Hibberdovi modeli međuplanetarnih misija iz šezdesetih izdvojili su Zond-1 kao najverovatnijeg kandidata za misteriozni objekat. Ti modeli pokazali su da je 2025 PN7 ušao u kvazi-satelitsku orbitu upravo u vreme kada je Zond-1 lansiran. Njegovo najbliže približavanje Veneri dogodilo se u julu 1964. godine, kada je i sonda trebalo da stigne na planetu. Njegova heliocentrična dužina, ugaona udaljenost između objekta i Sunca, razvijala se duž putanje koju bi sonda imala da je preživela let, a i sjaj oba objekta je sličan.

„Za svaku takvu putanju upoređivane su pozicije i brzine letelice sa onima od 2025 PN7, kako bi se utvrdilo da li ovaj objekat može biti povezan s misijom o kojoj je reč,“ objašnjavaju Hibberd i Loeb.

Hipoteza o Zond-1 zahtevaće dodatne spektroskopske analize. Ako bi se merenjem spektra svetlosti utvrdio hemijski sastav površine, to bi moglo otkriti da li je objekat zaista deo zastarele tehnologije ili samo još jedan asteroid. Problem u identifikaciji leži u tome što je 2025 PN7 prošao bliže Suncu nego što se očekivalo na osnovu putanje Zond-1.

Dakle, da li bi objekat Arjuna mogao zapravo biti ono što je ostalo od sonde Zond-1? Loeb i Hibberd ostaju skeptični, ali žele da njihovo istraživanje bude dostupno javnosti. Oni sugerišu da, čak i ako 2025 PN7 nije sama sonda, mogao bi biti odbačeni gornji stepen rakete koja ju je lansirala.