Čovek je živeo 555 dana bez srca u grudima i nosio ga je u rancu

Muškarac iz Francuske, koji je 2007. godine ima 44 godine, vodio je sasvim normalan život sve dok lekari nisu ustanovili da ima ekstreman oblik hidrocefalusa, stanja u kome je moždano tkivo u velikoj meri zamenjeno cerebrospinalnom tečnošću.

Ovaj slučaj predstavlja zapanjujući primer biološke prilagodljivosti i takozvane funkcionalne redundanse, gde preostalo tkivo preuzima ulogu izgubljenog. U ovom konkretnom slučaju to se objašnjava sposobnošću mozga za neuroplastičnost.

Sličan princip važi i za parne organe poput pluća, bubrega ili testisa. Kada se jedan izgubi ili prestane da funkcioniše, preostali organ može da preuzme rad oba i omogući normalan život.

U nekim drugim situacijama, savremena medicinska tehnologija omogućava preživljavanje čak i nakon gubitka vitalnih organa. Jedan mladi Amerikanac, na primer, živeo je čak 555 dana sa veštačkim srcem koje je nosio u rancu, nakon što mu je sopstveno srce uklonjeno i pre nego što je dobio transplantaciju.

Postoje i takozvani slučajevi praznih grudi, u kojima hirurzi uklanjaju i srce i pluća, a njihove funkcije preuzima sistem za održavanje života poznat kao ekstrakorporalna membranska oksigenacija, ili skraćeno ECMO.

Zabeleženi su i primeri ljudi koji su živeli bez više unutrašnjih organa istovremeno. Neki pacijenti oboleli od raka želuca moraju da imaju uklonjene brojne organe za varenje, uključujući ceo želudac, slezinu, pankreas, tanko i debelo crevo.

U takvim slučajevima preživljavanje je moguće zahvaljujući kombinaciji enzimske terapije, posebno prilagođene ishrane, intravenskog hranjenja i nadoknade insulina.

Među organima bez kojih čovek može da živi nalaze se i žučna kesa, mokraćna bešika, štitasta žlezda i slepo crevo.

I dalje nije sasvim jasno da li postoji granica u broju organa bez kojih bi osoba mogla da preživi u isto vreme. Ipak, gubitak više organa u jednom događaju nosi veliki rizik od smrti usled masivnog krvarenja, infekcije ili teške fizičke traume.

Izvor: Science Focus