Zašto naučnici koji proučavaju smrt zapravo veruju u zagrobni život

Džim Taker i Dženifer Kim Penberti provode dosta vremena razmišljajući o zagrobnom životu.Oni su profesori psihijatrije na Univerzitetu Virdžinija. Taker proučava iskustva bliske smrti i decu koja izveštavaju o uspomenama na prošli život.Penberti proučava iskustva bliske smrti i komunikaciju posle smrti, ili ljude koji kažu da ih je posetila preminula voljena osoba.Njihovo istraživanje ih je uverilo da postoji svest izvan naše fizičke stvarnosti, rekli su na panelu u Ostinu u Teksasu, piše Insider."Postoji više od ideje da samo živimo u ovom telu i umremo i to je to", rekao je Penberti.

Sećanja na prošli život

Naučnici ne iznose tvrdnje o raju ili reinkarnaciji. Umesto toga, njihov rad se uglavnom sastoji od slušanja priča ljudi, utvrđivanja da li su ta iskustva verodostojna i traženja naučnih obrazaca.U svojoj knjizi iz 2013. „Povratak u život“, Taker je opisao mladog dečaka po imenu Rajan Hamons, koji je izvestio da je u prethodnom životu bio holivudski agent. Taker je utvrdio da se 55 Hamonsovih tvrdnji poklapa sa iskustvima iz stvarnog života Martija Martina, holivudskog agenta koji je umro 1964. Takve priče zaslužuju objašnjenje, rekao je Taker na panelu.Penberti je rekla da čeka da njihovo polje istraživanja postane "mejnstrim", na isti način na koji je meditacija — nekada odbačena kao pseudonauka — vremenom stekla kredibilitet.I Taker i Penberti su identifikovali različite obrasce u načinu na koji se ljudi susreću sa smrću. Ljudi često prijavljuju da imaju vizije preminulih voljenih kada tonu u san ili počnu da se bude, rekla je Penberti.Taker je rekao da oko 70 odsto male dece koju je proučavao, a koja kažu da imaju sećanja na prošli život, može da opiše kako su umrla. Često se čini da su se te smrti dogodile traumatično.Mnoga od ove dece takođe tuguju što su daleko od svojih prethodnih porodica, rekao je Taker, a oko 20 odsto njih kaže da se sećaju prelaznog vremena između smrti i svog sledećeg života."Često kada neko doživi srčani udar ili nešto zbog čega se mozak nakratko isključi, opisaće kako lebdi iznad svog tela“, rekao je Taker.

Prolaz ka svetlosti 

Ljudi sa iskustvima blizu smrti opisuju putovanje kroz mračni prolaz, dodao je Taker. Neki kažu da su videli svoje preminule voljene i naišli na snop svetlosti. Mnogi kažu da im je ili dat izbor da se vrate u svoje fizičko telo ili su dobili uputstva da to učine, ukazao je on.Druge studije su pokazale da ljudi imaju tendenciju da sagledaju ceo svoj život pre smrti. Kritičari često tvrde da se mozak ljudi koji umiru poigrava sa njima, stvarajući fantazije ili halucinacije.Ali iskustvo bliske smrti kompromituje funkciju mozga osobe, dok su halucinacije obično rezultat preaktivnog senzornog korteksa. To bi otežalo halucinaciju umirućoj osobi, rekao je Taker.Ljudi koji su se suočili sa smrću generalno gledaju na to iskustvo kao na nešto pozitivno, rekli su i Taker i Penberti. Iskustvo bliske smrti može učiniti osobu manje materijalističnom, brižnijom ili manje ambicioznom."To iskustvo je za njih potpuno transformativno. Kažu da su izgubili strah od smrti, jer znaju da se život nastavlja“, tvrdi Taker.Deca koja navode da su imala prošli život često odrastaju i postaju dobro prilagođene odrasle osobe, a njihova sećanja vremenom izblede, dodao je on.***Bonus video: "Planina mrtvih" - misterija koja intrigira decenijama

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortidiajtlovprolazdz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3126667"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram