Verovali ili ne, glavna tema na mrežama tokom proteklog vikenda u celom regionu bio je – jedan naizgled vrlo jednostavan matematički zadatak.
Na društvenoj mreži X osvanuo je zadatak za koji već na prvi pogled svi misle da znaju rešenje, bez mnogo razmišljanja.
Valjda je zato i izbila žestoka rasprava, jer se, kako to obično biva, ispostavilo se da Srbi baš i ne mogu da se usaglase oko tačnog odgovora, čak ni kad je matematika u pitanju.
„Rezultat je 1. Pritom, ja sam jako loš matematičar“, „Prvo zagrada, zatim množenje, zatim deljenje, pa razlomak“, „Jedni kažu 1, drugi 4. Što je tačno?“, „Meni je izašlo 1/2. Možda smo učili neku drugu matematiku…“, bili su komentari ljudi, a pale su i uvrede.
„Na Balkanskom Tviteru je rat zbog ovog matematičkog zadatka. Ne možete da zamislite strast i emocije Balkanaca u vezi sa ovim. Kako biste ga vi rešili?“, potpis je s kojim je ovaj viral prenet na sledeći nivo, tako da je privukao pažnju i matematičara Edvarda Frenkela, profesora s Berklija.
On ga je ocenio kao nejasan u startu.
„Dvosmislen je. Bez zagrada nije jasno kojim redosledom da se radi deljenje i množenje u brojiocu. Ako prvo deljenje (36 podeljeno sa 3) pa množenje sa (8-6), onda je brojilac 24, pa je ukupan rezultat 4. Ako prvo množenje (3 puta (8-6)), onda je odgovor 1. Bez zagrada, postavlja se pitanje šta je podrazumevana procedura. Nije mi jasno. Uobičajeno, deljenje i množenje se smatraju operacijama „na jednakim osnovama“ i zato ih u nedostatku zagrada treba izvoditi s leva na desno, tako da je ukupan odgovor 4. ALI…to je samo jedna mogućnost. Pošto nema tačke (ili „x“) između 3 i (8-6), moglo bi se reći da ovo množenju daje veći prioritet, tako da je odgovor 1″, napisao je Frenkel.
Ipak, izgleda da na kraju – nema „pobednika“.
„Nadam se da je iz gore navedenog jasno da se ovo pitanje ne odnosi na suštinu, već na pravila notacije. U matematici uvek nastojimo da koristimo notaciju na najjasniji mogući način, kako bismo izbegli dvosmislenost. Ova formula nije napisana na dobar način jer zahteva da se vratite na neka podrazumevana pravila. Ali čija su podrazumevana pravila? Zamišljam školskog učitelja koji govori učenicima koja su to pravila, a zatim testira da li su učenici zapamtili ta pravila. Ovo NIJE pravi način podučavanja matematike, po mom mišljenju. Jednostavnim stavljanjem zagrada na prava mesta izbegava se dvosmislenost i onda se problem može lako rešiti izvođenjem zahtevanog proračuna“, zaključuje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare