Šta zapravo krije trezor za smak sveta i šta je u njemu iz Srbije

Poznato kao trezor za sudnji dan, tj. trezor za smak sveta, na norveškom ostrvu Svalbard nalazi se jedinstveno skladište semena.Tu se nalaze duplikati preko milion sorti semena iz skoro svake zemlje na svetu. Svrha je da se osigura temelj našeg budućeg snabdevanja hranom u slučaju globalne katastrofe.

Zašto nam je potreban globalni trezor za seme

Širom sveta više hiljada specifičnih banaka čuva kolekcije semena za prehrambene useve, ali mnoge od njih su ranjive, izložene ne samo prirodnim katastrofama i ratu već i katastrofama kao što su nedostatak finansiranja ili loše upravljanje. A gubitak sorta useva je nepovratan kao i izumiranje dinosaurusa, životinje ili bilo kog oblika života, piše croptrust.org.Zato je osmišljen ovaj specifičan trezor na Svalbardu, trezor koji čuva rezervne kopije uzoraka semena iz svetskih kolekcija useva kao zaštitu od takvog katastrofalnog gubitka.

Kako funkcioniše

Trezor za semena je vrhunska polisa osiguranja za snabdevanje hranom u svetu jer čuva gotovo svaku važnu sortu useva koja je danas dostupna u svetu i nudi mogućnosti budućim generacijama da prevaziđu izazove klimatskih promena i rasta stanovništva.Za optimalno skladištenje semena u ovom trezoru, kom se vidi samo ulaz, a zapravo seže sto metara u planinu, potrebna je temperatura od -18 °C. Led i surovi predeli Svalbarda pritom osiguravaju da će uzorci semena ostati zamrznuti čak i bez struje. Seme je zapečaćeno u troslojne folijske pakete napravljene po meri, koje su zapečaćene u kutijama i skladištene na policama unutar trezora. Niska temperatura i nivo vlage u semenskom trezoru obezbeđuju nisku metaboličku aktivnost, održavajući seme održivim tokom dužeg vremenskog perioda.Pritom, Svalbard je izabran jer je dovoljno daleko i izolovano mesto od civilizacije, a do njega je ipak moguće doći.

Iz Srbije 96 sorti

U ovom skladištu nalaze se razne sorte – od jedinstvenih sorti glavnih afričkih i azijskih namirnica kao što su kukuruz, pirinač, pšenica do evropskih i južnoameričkih sorti patlidžana, zelene salate, ječma i krompira.Tu se nalaze i semena iz naše zemlje.Srbija je deponovala 96 domaćih sorti pšenice, ječma, ovsa i raži, koje je odabrao Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.„Ova kolekcija koja je poslata obuhvata 96 najznačajnijh sorti pšenice, ječma, raži. Seme mogu da pošalju samo institucije. Pre nego što se pošalje, potpiše se jedan ugovor da seme mora da bude zdravo, da nema štetočina u njemu, da ima fitosanitarni sertifkat, da ne postoje duplikati na Svalbardu i da se čuva u nacionalnoj kolekciji“, kazala je za RTS naučnica Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom sadu, Sanja Mikić.Seme koje se šalje u Svetski trezor treba da bude u stvari „rezervna kopija“.„Važno je da to seme bude dostupno ostalim bankama preko međusobne razmene pod uslovom da se koristi isključivo za istraživačke svrhe i obrazovne namene“, dodaje Mikić.

Ko ima pristup semenima

Kutije za seme se čuvaju pod takozvanim uslovima crne kutije, što znači da su deponenti jedini koji mogu da povuku svoje seme. Kada se seme deponuje u Svalbard Global Seed Vault, njihovo pravno vlasništvo se ne prenosi. To znači da je deponent koji odluči da čuva seme u trezoru i dalje vlasnik semena i jedini koji može da ga povuče iz trezora.U celoj ovoj priči pre nekoliko godina izdvojila se i vest koja je obišla svet - Svalbard je poplavljen usled klimatskih promena i neobično visoke temperature.„Neprobojna tvrđava“ lako je poklekla pred silama prirode pošto su rekordno visoke temperature pogodile region, što je dovelo do neuobičajenog topljenja leda i jakih kiša.Ukopan duboko u planinu u arktičkom arhipelagu Svalbard, trezor nije izdržao pred vodom koja je prodrla kroz ulaz, da bi se potom zaledila. Srećom, semena iz celog sveta nisu oštećena ili uništena.„Nismo razmišljali da bi mogle da se dese ekstremne vremenske prilike kao ove i da bi moglo doći do ovolike količine topljenja“, rekao je Hege Njaa Aschim iz norveške vlade, koja je vlasnik sefa.Dodao je da je bilo zamišljeno da trezor radi bez pomoći ljudi, ali da se posle ulaska vode ustanova nadgleda 24 sata dnevno.BONUS VIDEO: Rešenja Bila Gejtsa za klimatske promene

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortigejtsklimaam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3187021"]